Dialog sa Islamom

Poslednjih meseci izrečeno je mnogo kritika na račun priprema Arapske Lige za ovogodišnji nastup na sajmu knjiga u Frankfurtu. Pre nekoliko dana oštre kritike izrekao je marokanski ministar kulture i pesnik Muhamed al Ashari. On je smatrao za potpuno nerazumljivo to da Arapi koji su podeljeni u 22 potpuno ne homogene države, budu pozvani u celini. Maroko pored Kuvajta, Libije, Alžira i Iraka pripada onim zemljama koje nisu uvrštene kao učesnice na glavni program ”Arapske lige”.

Ostale tačke koje su se našle na udaru kritike su brojčana premoć egipatskih pisaca na spisku pozvanih gostiju, nedovoljna pažnja iskazana ne islamskim i ne arapskim kulturama kao i nezadovoljavajuće uključivanje autora u egzilu.

Program, koji je Arapska liga predložila krajem juna na konferenciji za štampu održanoj u Frankfurtu na Majni, je veoma obiman: Lirika i čitanje proze, muzika, bioskopske projekcije ,nastupi folklora, podijumske diskusije o globalizaciji, ljudskim pravima i reformama u arapskom svetu. Pozvano je oko 150 autora, medju kojima poznata imena iz literaturnih krugova kao na primer pesnici Adonis i Mahmud Darviš, frankofonska spisateljica Azija Djebar i Amin Maalouf, ali takodje i u Nemačkoj nepoznata imena – saudijsko arapski prozni autori Raja Alim i Abdul Kal.

U najavi gostujućeg nastupa u Frankfurtu bilo je mnogo lepih reči od strane arapskih organizatora: Arapski svet želi da stupi u otvoreni dijalog sa Zapadom, takodje postoji spremnost da se diskutuje o spornim pitanjima. Time organizatori očigledno pokušavaju da složene probleme arapskog tržišta knjiga i izdavača potisnu u pozadinu ili ih uopšte i ne pomenu.

Jedan od signifikantnih primera je sveprisutna cenzura u arapskom svetu. Na pitanje, zašto je cenzura uopšte potrebna, odgovorio je direktor sajma knjiga u Maskatu u Omanu, Muhamed Ali Hasan:

"Naše društvo ima svoje osobenosti i tradicija se mora poštovati. Sve, što se smatra napadom na društvenu zajednicu ili izaziva nemire, mora biti zabranjeno. Našem društvu još uvek je potrebna zaštita."

To je preovladjujuće mišljenje kod odgovornih za arapske sajmove knjiga. Ali tema cenzure, koja pripada velikim problemima unutar arapskog sveta, uopšte nije uzeta u obzir u zvaničnom delu programa Frankfurtskog sajma knjiga. Ibrahim al Mualim, predsednik arapskog udruženja izdavača, čak tvrdi da arapski izdavači čine velike iskorake u borbi protiv cenzure.I Kalid Kubaja, libanski izdavač i funkcioner u arapskom udruženju izdavača, otvoreno kaže da njegovo udruženje ume da se ophodi sa cenzurom:

”U svakoj arapskoj zemlji vladaju druga merila cenzure. Arapsko udruženje izdavača je saglasno sa dva osnova pri cenzuri: ako jedna knjiga vredja jednu zemlju, ili ako je u suprotnosti sa moralnim predstavama".

Sasvim su drugačije izjave Jabira Asfura. U feljtonu arapskog dnevnika ”al-Hayat” direktor hvali egipatski vrhovni Savet za kulturu u kolumni nemačke Orijentalistike i nemačkih napora za prevod arapske literature. Asfur sebi čak dozvoljava i samokritiku. Ni pojedine arapske zemlje, ni Arapska liga ili arapsko udruženje izdavača nisu pokrenuli inicijativu podrške prevodjenja arapske literature na druge jezike. Ova samokritičnost stiže sa velikim zakašnjenjem. Sa jedne strane arapski intelektualci već godinama zahtevaju formiranje arapskog fonda koji treba da posluži u ove svrhe. S druge strane nejasno je da li lista arapskih knjiga, koja je formirana povodom njihovog gostovanja na Frankfurtskom sajmu treba da posluži kao putokaz za prevod na nemački i engleski jezik.

Jedno je sigurno: Napetosti i materijala za diskusiju na Frankfurtskom sajmu knjiga biće na pretek.

Mona Nager