Digitalni film vraća publiku u bioskope

U Briselu se nadaju da zvuk aplauza neće utihnuti u evropskim bioskopima. Šta više, da se Evropljani vraćaju pred veliko platno govore podaci o zaradi sa blagajna širom Evrope koji su se prošle godine uvećali za 12 odsto u odnosu na 2008. godinu. Da bi se ovaj trend, koji se odražava i na razvoj evropske ekonomije i kulture, nastavio, u EU kažu da je bitno investirati u digitalizaciju bioskopa. Poboljšanje slike i manji troškovi distribucije otvorili su vrata novoj digitalnoj eri. Međutim od 30.000 postojećih bioskopa u Evropi, samo 4.300 je osposobljeno za digitalne projekcije. Razlog – cena od 75.000 evra po digitalnom projektoru.

„Ova cena je previsoka za mnoge male bioskope u Evropi i za sada se 85 posto bioskopa nije odlučilo na taj korak. A upravo ti mali bioskopi prikazuju evropske i svetske filmove i donose kulturu u najudaljenija područja našeg kontinenta. Bez njih naš pristup kulturnoj raznovrsnosti bio bi ugrožen, kao i filmska produkcija. Zato verujem da moramo da podržimo njihov razvoj ka digitalnoj eri“, kaže Androula Vasiliou, evropska komeserka za kulturu i obrazovanje.

Države članice pomažu svojim bioskopima

Evropska komisija usvojila je tako dokument kojim se razmatraju mogućnosti i izazovi sa kojima su suočeni evropski bioskopi u doba digitalizacije. Poručeno je da je bioskopima neophodna finansijska pomoć kako bi se stvorili povoljni uslovi za njihov rad. Evropski medijski program već je obezbedio 25 miliona evra za troškove digitalizacije filmova i platna. Do kraja ove godine planira se i novi budžet od 4 miliona evra i saradnja Evropske komisije sa Evropskim medijskim programom u cilju što veće digitalizacije evropskih filmskih ostvarenja.

Ipak, ako se vratimo na cenu jednog digitalnog projektora i broja bioskopskih sala u Evropi, ova pomoć je samo kap u moru potrebnih sredstava. Komesarka Vasiliou zato poziva države članice da pomognu: „Ovo je novac koji trenutno imamo na raspolaganju. Možda će ga kasnije biti više, ali pozivamo i države članice da kroz državnu pomoć pomognu svojim bioskopima. Već smo odobrili planove pomoći za digitalizaciju bioskopa Velike Britanije i Finske, a trenutno razmatramo italijanski predlog.“

Gde veliko platno postaje sve manje

Ostaje da se vidi koliko ce se za ovakvim evropskim primerom povesti neke od zemalja Zapadnog Balkana, gde su mnoge bioskopske ili kino dvorane zatvorile svoja vrata. Da li je u pitanju hronični nedostatak novca, piraterija ili nastavak tranzicionih nedoumica, tek Zakoni o kinematografiji za sada deluju nemoćno da vrate publiku pred veliki ekran, koji u nekim zemljama, na žalost, postaje sve manji.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Nemanja Rujević