Dijabetes i rak umesto AIDS-a i tuberkuloze

Najčešći uzroci smrti danas više nisu zarazne bolesti poput AIDS-a, malarije ili tuberkuloze, već hronične tegobe poput šećerne bolesti ili visokog pritiska. Za 60 odsto svih smrtnih slučajeva u svetu nisu krive zarazne bolesti, a taj trend je u porastu.

Za naučnike poput Petera Piota, direktora Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu uzroci tih promena su očigledni. Danas sve više ljudi umire od bolesti krvotoka, dijabetesa i preterane debljine, sa izuzetkom Afrike južno od Sahare. Tamo je AIDS i dalje glavni uzrok smrti.

Piot smatra da je takav razvoj posledica promenjenog stila života i loših navika u ishrani, a to znači – previše soli, previše šećera, previše masnoće. Tome još dodatno doprinosi činjenica da jeftina hrana po pravilu nije posebno zdrava. „Tome još treba dodati da se danas manje krećemo nego pre. Sve te faktore koji štete zdravlju Evropljana danas srećemo i u drugim krajevima sveta“, naglašava naučnik.

Moderno društvo, moderne bolesti

Dugo vremena su hronična oboljenja poput prekomerne težine ili visokog pritiska važila kao bolesti blagostanja, bolesti visoko razvijenog društva zapadnih industrijskih zemalja. Ali, to se globalizacijom i urbanizacijom promenilo. I u Africi industrijski proizvedena hrana sve više zamenjuje tradicionalno spremljena jela, u arapskom svetu konzumiraju se tone pića punih šećera poput „Kole“ i „Fante“, a duvanska industrija je područje svog delovanja, zbog strogih zabrana u Americi i Evropi, prebacila na Aziju.

Globalizacija i širenje hroničnih bolesti definitivno su povezani, ali je izraz „bolesti blagostanja“ zastareo, kaže Peka Puska, predsednik Svetske zdravstvene federacije. On ukazuje na činjenicu da se iste bolesti šire i u siromašnijim zemljama i da je faktor rizika od njih i u razvijenim zemljama naročito visok u siromašnijim slojevima. „Siromaštvo prouzrokuje hronične bolesti, a hronične bolesti prouzrokuju siromaštvo“, tvrdi Puska.

Psihičke bolesti godinama zanemarivane

Osamdeset odsto ljudi koji umiru od hroničnih bolesti u međuvremenu dolaze iz zemalja s niskim ili srednjim primanjima i sve više naučnika, političara i međunarodnih organizacija to prepoznaje kao problem. Ali, postoji još jedno široko polje hroničnih bolesti koje su do sada ostale nedovoljno istražene i zanemarene: psihičke bolesti. Od depresije danas pati više od 150 miliona ljudi.

Za Petera Piota radi se o zdravstvenom problemu koji je do sada bio najviše zanemarivan. Problem je, tvrdi Piot, i to što su ljudi koji imaju psihičke probleme u većini zemalja stigmatizirani. Još uvek se zanemaruje činjenica da su psihička oboljenja važan uzrok mnogih drugih bolesti.

„Tako je Generalna skupština Ujedinjenih nacija odlučila da u junu 2011. organizuje konferenciju o bolestima koje nisu zarazne, što je fenomenalno. Ali odlučeno je da na njoj neće biti raspravljano o psihičkim bolestima. To smatram apsolutno šokantnim“, kaže direktor Londonske škole za higijenu i tropske bolesti.

Bolje sprečiti, nego lečiti

Kao jedan od brojnih, delom još neistraženih uzroka sve češćih psihičkih oboljenja, smatra se stres prouzrokovan modernim načinom života. I protiv njega je teško naći lek. Ali protiv bolesti kao što su dijabetes i visoki pritisak može se učiniti puno, pre svega prevencijom, kaže Ala Alvan koji je u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji zadužen za nezarazne bolesti. „Manjim konzumiranjem duvana i alkohola, zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću možete izbeći veliki deo tih bolesti“, tvrdi Ala Alvan.

Autorke: Ana Korves / Dunja Dragojević

Odgovorni urednik: Ivan Đerković