„Dijalog sa Prištinom – nagrada Beogradu“

Dojče vele: Izmenjena rezolucija o Kosovu koju su zajednički podnele Srbija i Evropska unija, smatra se diplomatskim uspehom. Da li sada Srbija treba da očekuje nekakvu nagradu Evropske unije?

Volfgang Petrič: „Najpre bih rekao da Srbija treba sama sebi da čestita na tome što je u Beogradu određeni realizam ostvario proboj, a i na tome što je pokušao da na pravi način odredi prioritete. Braniti de facto izgubljenu pokrajinu Kosovo ad infinitum, i time odustajati od ulaska u Evropu, sigurno nije dobra ideja. Posle odluke (Međunarodnog) suda (pravde), posle različitih inicijativa, posle poboljšanja bezbednosne situacije, bar u delovima Kosova van Kosovske Mitrovice, takođe i za Srbe, konačno bi trebalo preći na dijalog. Utoliko je taj dijalog i nagrada koju je Srbija dala sama sebi, i razume se da bi i Evropska unija sada trebalo da povede računa da se bez odlaganja preduzmu dalji koraci. No, obe strane, a u prvoj liniji Beograd, treba nešto da učine.“

Može li Srbija da postane članica Evropske unije, a da prethodno ne prizna Kosovo kao suverenu državu?

„Smatram da tu ima mnogo manevarskog prostora. Između ’priznanja’ i ’priznanja’ postoje stupnjevi koji se međusobno razlikuju, ali de facto isto znače. Vidite da sada korak u pravcu dijaloga ne znači i formalno priznanje, kao što Beograd ispravno konstatuje, ali, s druge strane, dato je faktičko priznanje činjenica i okolnosti. Mislim da će utoliko Srbija naposletku i prihvatiti Kosovo kao suverenu državu. Što se tiče formalne strane problema, za to sigurno može da se nađe formula u međunarodnom pravi koja neće preopteretiti srpsku psihu. To će trajati godinama, ali će naposletku biti kao i u drugim sličnim situacijama.“

Kakvi su zadaci Prištine koji će uslediti?

„Priština sada treba da reaguje – to je njena obaveza. Pre svega treba da povede računa da Srbima na Kosovu bude još bolje, da učini još koraka na planu uspostavljanja poverenja, da se prekine diskriminacija, da prestane nepoverenje: Kosovski Albanci su većinsko stanovništvo, ali oni moraju da pokušaju, što je i u njihovom interesu, da prihvate srpske sugrađane kao apsolutno ravnopravne i da im stave do znanja da je to tako. „

Kako rešiti pitanje severnog Kosova?

„Severni deo Kosova – to je, naravno, težak problem. U svakom slučaju, treba zaboraviti na ideju o podeli. Podela bi samo dovela do novih problema u Makedoniji ili južnoj Srbiji. Najbolje bi bilo kada bi svi u regionu bili zainteresovani za što skoriji prijem u Evropsku uniju; tada bi granice same po sebi prestale da postoje: granice bi mogle biti otvorene kao između Italije i Tirola, i građani bi mogli da ih prelaze slobodno – da trguju, posećuju rođake… To bi trebalo da bude najviši cilj kako kosovskih Albanaca, tako i kosovskih Srba, pa i same Srbije.“

Autori: Mimoza Keljmendi / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković