Dileme mladih birača pred izbore u Hrvatskoj
2. jul 2020.
Koliko će mladih ljudi između 18 i 30 godina izaći na biračka mesta, jedna je od nepoznanica predstojećih parlamentarnih izbora u Hrvatskoj. Preciznih istraživanja o tome nema, ali ako je suditi po prošlogodišnjim izborima za Evropski parlament, to neće biti naročito velik broj.
„Dok je na nivou EU izlaznost u toj starosnoj grupi bila oko 42 posto, u Hrvatskoj je to bilo znatno manje – 18 odsto“, kaže Marko Matijević, osnivač i glavni urednik popularnog omladinskog portala srednja.hr u razgovoru za DW.
Razlog za to je, smatra Matijević, što stranke nisu formulirale neku politiku koja se u prvom redu tiče tema koje su važne mladima, a uz to one nemaju ni stil komunikacije koji bio bio blizak mladima. To se pre svega odnosi na teme poput obrazovanja, položaja studenata ili državne mature.
„Oni svi govore da su mladi bitni, da su mladi budućnost, ali zapravo su to sve samo isprazne parole koje ne mogu privući pažnju Z-generacije ili milenijalaca na nekom dubljem nivou.“
S druge strane, mlada generacija je prilično zahtevna i traži da joj se sve servira kao na tačni.
„Ako se to ne desi, onda oni ignorišu izbore, kao što ignorišu i mnoge druge društvene pojave“, kaže Matijević.
Tako nastaje zatvoreni krug: budući da ne vide politiku koja se bavi njihovim temama, mladi ignorišu izbore, a onda stranke, budući da se tu ne radi o relevantnoj glasačkoj grupi, ignorišu mlade.
Iseljavanje kao poruka
Pritom postoji čitav niz razloga zbog kojih bi mladi trebalo da budu u žiži političke delatnosti stranaka. Natalitet u zemlji je već godinama u padu i Hrvatska se nalazi ispod proseka EU. Istovremeno je stopa nezaposlenosti među mladima od 16,2 odsto natprosečno visoka. Jedna od posledica: otkako je 2013. postala članica EU, Hrvatsku godišnje napušta između 40 i 50 hiljada ljudi – uglavnom mladih.
Većina ih ide u Nemačku ili Irsku, gde se nadaju boljem životu. Za razliku od nekadašnjeg iseljavanja, ovoga puta primarni razlog odlasku u druge zemlje nije siromaštvo, već razočaranost hrvatskom državom, osećaj da ne postoji sistem koji nagrađuje obrazovanje i rad, te prezir prema političkim elitama. „Oni su izgubili veru da stvari mogu da idu nabolje. U Nemačkoj, gde mnogi objektivno znatno teže žive nego u domovini, imaju nadu da će jednom biti bolje, dok su je ovde izgubili“, kaže Jurić u razgovoru za DW.
Građanska dužnost – ništa više
Mnogi od onih koji će izaći na izbore to će učiniti bez velikog entuzijazma. „Mislim da je to dužnost svakog građanina“, kaže Jakov (19), ali ne veruje da će se u njegovom životu nakon izbora nešto promeniti, baš kao ni Laura (19), studentkinja iz Zagreba:
„Ne smatram da će ovi izbori značajno promeniti moj život, jer većina političara mnogo obećava, a poučeni iskustvom znamo da to neće sprovesti u praksu ako dobiju mandat.“
Još oštrije to formuliše Bruno (19): „Ja im (političarima) ne vjeruem pa ne obraćam pažnju na to sto kažu.“ No, on će ipak glasati.
Paulina je studentkinja psihologije i namerava da radi u školi. Ekonomija i obrazovanje su za nju važne teme, ali „iskreno, ne očekujem prevelike promene.“
Tom osećaju nemoći svakako doprinose i još uvek jake nacionalno-konzervativne snage u društvu, koje homoseksualnost označavaju kao bolest i zalažu se za zabranu abortusa i u slučajevima kada je trudnoća posledica silovanja. U tim stavovima ih podržava i najveći deo Katoličke crkve koja je u Hrvatskoj i među mladima prilično uticajna.
Za prava manjina
No ima naravno i onih koji na to drugačije gledaju. Jedna od njih je Ivana (22): „Ja izlazim na izbore. Nadam se da će naša politika biti u duhu s vremenom, da neće biti nazadna i da neće poništiti godine, decenije borbi za ljudska prava i slobode. Nadam se da će se u obzir uzeti i ranjive grupe u društvu, manjine.“
Posebno u okviru aktuelnih rasprava o zabrani abortusa, ona naglašava važnost angažmana za prava žena: „Kao građanke Republike Hrvatske, mene se te teme tiču, pogotovo kada se govori o ženskom telu i odlukama koje žena donosi. A pogotovo kada taj razgovor vode muškarci.“
U osnovi konzervativni
Ipak, kod većine mladih ne prevladava duh pobune i traženja alternativnih modela, naglašava Marko Matijević s portala srednja.hr.
„Nedavno objavljeno istraživanje CRO barometra pokazuje da nema velikih iznenađenja i da će mladi glasati slično kao ostatak populacije. Prve tri stranke su HDZ, Restart koalicija i Domovinski pokret. To govori da mladi nisu naročito buntovni te da idu uz ustaljene opcije“, kaže Matijević.
Tu sklonost konzervativnim vrednostima i desnim političkim opcijama među mladima pokazalo je i istraživanje koje je 2015. sprovelo nestranačko udruženje građana Gong: 40 posto maturanata bi zaustavilo svaki pokušaj sudskog progona eventualnih hrvatskih ratnih zločina iz Domovinskog rata, 65 odsto ih je izjavilo kako homoseksualne osobe mogu privatno raditi što hoće, ali da tu svoju seksualnu orijentaciju ne bi trebalo da pokazuju u javnosti, a 50 odsto bi homoseksualnim osobama zabranilo bilo kakve javne nastupe, jer to negativno utiče na mlade.
Razvoj hrvatskog društva u tom pravcu Ivana međutim nikako ne želi da prihvati. Ona je o predstojećim izborima razgovarala s nekim svojim prijateljima i svi se slažu da žele što ravnopravnije i otvorenije društvo u kojem mogu normalno živeti i raditi. „Nadam se da će izbori promeniti moj život nabolje, i da me neće oterati iz države“, zaključuje Ivana.