Diplomatija ili invazija
24. oktobar 2007.
Atmosfera u Turskoj je zagrejana, samo što ne proključa: “Vojnici žive u nama” skandira masa na sahrani 12 turskih vojnika, poginulih proteklog vikenda prilikom napada PKK, i “Zemlja je nedeljiva”. Vlada se za sada drži uzdržano u vezi sa eventualnom intervencijom u Severnom Iraku, ali predsednik vlade Erdogan u medjuvremenu je pooštrio ton:
Naše strpljenje se bliži kraju. Turska je sada odlučna u nameri da brani svoje pravo u brobi protiv terorizma- pravo na samoodbranu – izjavio je Erdogan prilikom jučerašnje posete Oksfordu.
Pritisak javnosti na tursku vladu sve više raste. Već nedeljama desetine hiljada ljudi demonstriraju u svim krajevima zemlje protiv PKK, na nekim mestima obijeni su biroi kurdske partije PKK. Na stotine muškaraca dobrovoljno se prijavljuju u vojsku- ima čak i žena. Jedan stariji čovek kaže:
Služio sam vojsku pre 20 godina. Ali, ponovo se javljam. Oba moja sina su u vojsci, i ja sam spreman da za ovu zenmlju žrtvujem život.
Ali, Turska ima jedan problem. Vojna intervencija na Severu Iraka izolovala bi zemlju na medjunarodnom planu, a veliko je pitanje da li se PKK može pobediti vojnim sredstvima. Zato vlada i dalje ulaže nade u diplomatiju. Premijer pri tome pre svega ima u vidu Amerikance:
«Naši razgovori sa SAD se nastavljaju. Mislim da ćemo saradjivati...»
Erdoganu su potrebne SAD. Samo Amerikanci imaju dovoljno uticaja na autonomnu vladu na severu Iraka koja pruža utočište PKK.