Diplomatski desant na Beograd

Nakon dramatične nedelje u kojoj su ministri zemalja članica Evropske unije, najpre, raspravljali da li da Beogradu postave ultimativni rok do kojeg Haškom tribunalu, zaista, mora biti izručen nekadašnji komandant vojske Republike Srpske, Ratko Mladić, optužen za najteže ratne zločine, pojedini evropski šefovi diplomatija su se i sami uputili za Beograd. Tako se ovde prošle nedelje najpre našla švedska ministarka inostranih poslova, Laila Frajvalds, a potom u jednom istom danu i nemački ministar Frank-Valter Štajnmajer i nova grčka ministarka spoljnih poslova Dora Bakojani, koja je ovu funkciju preuzela pre samo dve nedelje.

Budući da je početkom protekele sedmice u Beogradu boravio i specijalni izaslanik UN za pregovore o statusu Kosava Marti Ahtisari i da je njegova poseta ovoga puta bila praćena raznim spekulacijama povodom nekakve, navodne, tajne poruke koju je on želao da prenese predsedniku i premijeru Srbije, a ova dvojica - opet navodno - nisu želela da prime nikakvu tajnu poruku, valjda u želji da demonstriraju kako u pregovorima o Kosovu ne pristaju na tajnu diplomatiju, ispostavilo se da je diplomatska aktivnost u prestonici Srbije ponovo u punom cvatu.

Iz, valjda, razumljivih razloga najviše publiciteta dobila je poseta nemačkog ministra Franka-Valter Štajnmajera, prva poseta te vrste nakon formiranja nove vlade u Berlinu. U svim susretima sa svojim beogradskim sagovornicima, sa predsednikom i premijerom Srbije, Tadićem i Koštunicom, kao potpredsednikom vlade Labusom, sa predsednikom državne zajednice Srbija i Crna Gora, Svetozarom Marovićem i ministrom inostranih poslova Vukom Draškovićem, ministar Štajnmajer je ponavljao da EU očekuje da vlasti u Beogradu učine sve da uhapse i Haškom tribunalu izruče ratka Mladića. Izrazio zadovoljstvo što je postignut dogovor o standardima za sprovođenje referenduma u Crnoj Gori, a govoreći o Kosovu, naglasio je da je nophodno obezbediti kompromisno rešenje, uz tri uslova - da nema podele Kosova, nema pripajanja Kosova nekoj drugoj državi i nema povratka na stanje pre 1999. godine.

Registrujući ove, od ranije dobro znane pozicije zvaničnog Berlina, beogradski mediji su ipak najviše publiciteta dali pojedinim izjavama ministra Štajnmajera koje su u Beogradu shvaćene kao podrška evropskim aspiracijama Srbije. Što u sadašnjoj krizi izazvanoj neizručivanjem jednog od dvojice najpoznatijih haškoh optuženika predstavlja kakvo-takvo ohrabrenje. Recimo, Štajnmajer je nakon susreta sa Borisom Tadićem rekao da je za evropsku perspektivu Srbije zainteresovana cela Evropa, a posebno Nemačka. U toku susreta sa premijerom Koštunicom istakao je da Nemačka pruža punu podršku Srbiji i Crnoj Gori u procesu evropskih integracija, i dodao je upravo zato važno da državna zajednica ispuni i svoj deo preostalih obaveza. A tokom susreta sa potpredsednikom vlade Labusom bilo je reči i o privrednoj saradnji dve zemlje, u kojoj je - prema rečima nemačkog ministra - ostvarena dobra saradnja, mada svi potencijali nisu ni izdaleka iscrpljeni. Kao područje u kojem bi u doglednoj budućnosti bilo realno očekivati unapređenje međusobne ekonomske saradnje posebno su pomenute - telekomunikacije.