Diseldorf nije samo domaćin Evrovizije 2011.

Kanal Ku-Graben prati liniju starog grada i tako zaokružuje svojevrsnu ikonu Diseldorfa – Kengis aleju. U njoj se nalaze butici luksuznih brendova i sve je koncentrisano na to „videti i biti viđen“. Lokalno stanovništvo i turisti paradiraju avenijom, a posebno zadovoljstvo predstavljao je šoping pred Božić.

„Nekada dođem ovde samo da se prošetam. Čak i kada ne kupim ništa, uživam u atmosferi."

„Ovde je sve tako šik. Mesto je jedna od glavnih atrakcija Diseldorfa.“

„Tokom zime osvetljenje je jako lepo. Volimo Kenigs aleju.“

Diseldorf je jedan od najbogatijih nemačkih gradova. Oduvek je bio poznat kao centar elite i administracije. A u skladu sa tim, postao je i centar moderne umetnosti. U 17. veku umetnički mecena bio je Johan Vilhelm II, a 1773. jedan od njegovih naslednika, Karl Teodor, osnovao je Akademiju umetnosti, koju su pohađali brojni svetski priznati umetnici.

Britanski skulptor Toni Krag je direktor Akademije od 2009. godine. Kaže da studenti dolaze iz svih krajeva sveta. Nakon pet godina teškog rada i rigorozne selekcije, oni dobijaju mogućnost da ovde upišu master.

Klasično slikarstvo, vajarstvo i arhitektura. U međuvremenu, akademija je prihvatila i moderne tehnologije i stilove. „Poslednjih 50-60 godina, Diseldorf ima čvrstu tradiciju – umetnici sa svih strana dolaze ovde da uče ili predaju. Ovde stiču svetsku reputaciju. Ovo je dakle centralna tačka. Centralna tačka kulture.“

Ova dela Tonija Kraga postavljena su u okviru umetničkog festivala Kvadrijenale. Svake četiri godine, Diseldorf slavi svoje umetnike, posebno Jozefa Bojsa. Šezdesetih godina prošlog veka on je bio profesor na Akademiji i vodeća figura nemačke posleratne avangarde. Svi veći muzeji u Diseldorfu učestvuju ovom festivalu.

Muzej „K21“ je jedan od njih. Nekada je u ovoj zgradi bilo sedište pokrajinskog parlamenta. Sada je to muzej savremene umetnosti. U tzv. „Medijskoj luci“ na Rajni u Diseldorfu mogu se videti brojne zgrade poznatih arhitekata, kao što je na primer Frenk Geri. Izgradnja pojedinih modernih zgrade izazvala je kontroverze među lokalnim stanovništvom.

„Svako parče arhitekture može da predstavlja deo komunikacije. Arhitektura o kojoj ljudi ne pričaju je kao napola sažvakan karamel. Tu je, a nikoga ne interesuje. Arhitektura mora da pokreće diskusije. A ovde se to savršeno uklapa. Mislim da je snaga 'Medijske luke' u tome što uklapa različite stilove koji se nadopunjuju. Svaka zgrada može se posmatrati sama za sebe, ali i zajedno sa drugim. To je suština lepote ovog mesta.“

Tu je i "Kolorijum" britanskog arhitekte Vilijema Alena Alsopa. Još jedna od zgrada koje su ovde nikle u poslednjih 15 godina. Diseldorf voli da se hvali svojim modernim arhitektonskim zdanjima. Ali u isto vreme, to je grad tradicije, doduše i opuštenosti, po kojoj je ova oblast u Nemačkoj naročito poznata.

Zimi se pije kuvano vino, a tokom cele godine, lokalno, tamno pivo – Altbir ili u prevodu Staro pivo. „To je glavna hrana za svakog u Diseldorfu“, kaže jedan stanovnik ovog grada i dodaje „ili u najmanju ruku, ono što je neophodno za dobar večernji provod u nekom od brojnih diseldorfskih barova“.

Autori: V. Meler Hotkamp, J. Kulidžan

Odg. urednik: J. Leon