Dođite u Turku, kultura prija svima!

Na mostu preko reke Aure ljuljaju se šareni lampioni. Oni su tokom zime napravljeni od kanistera za sokove. Ta reka teče kroz grad Turku koji se nalazi na očaravajućoj obali arhipelaga u jugozapadnom delu Finske. Čamci, brodići za izlete i restorani na vodi usidreni su na rečnoj obali, mladi šetaju zagrljeni, a na nežnim talasima plivaju vesele drvene patke na čijim leđima stoje drveni čovečuljci. Gradski vodič Anke Mihler Janhunen kaže:

"Sada tokom leta imamo široku ponudu, ponudu koja treba da približi umetnost ljudima i to tamo gde ljudi leti najčešće provode vreme - napolju, na otvorenom. I baš tu ljudima želimo da omogućimo umetnički doživljaj koji će da im izmami osmeh na licu."

Zavisni od harmonije

Anke kaže da su Finci narod zavistan od harmonije. Ali u Turkuu u poslednje vreme harmonije nema - jer, knjiga porudžbina brodogradilišta, koje je važilo za izvor posla i prihoda za veliku većinu stanovništva, je prazna. Stopa nezaposlenosti je skočila od oktobra 2010. kada je lansiran poslednji veliki brod, a 16.000 ljudi ostalo bez posla. U njihov život potrebno je uneti malo vedrine. Zato patkice plutaju po vodi, zato je drveće okićeno slatkim brodićima, zato ogromna drvena bela rada stoji na travnjaku na obali reke Aure. Sara Malila, portparolka Fondacije Turku 2011 kaže:

"Ubeđeni smo da kultura - na primer posete izložbama i pozorištu ili aktivno učestvovanje na bini i performansima, dobro utiče na ljude i zato je to moto ovogodišnje prestonice kulture. Kultura je takođe dobra po životnu sredinu i ekonomiju grada. To je sve smisao ovih manifestacija."

Ona u stvari hoće da kaže da je smisao godine prestonice kulture, za koju je izdvojeno 52 miliona evra, da se vrati samopouzdanje stanovnicima Turkua i ojača njihovo zajedništvo. To je počelo zajedničkim tkanjem jednog crvenog tepiha koji vodi do nekadašnjeg zatvorskog utvrđenja. Taj poduhvat je deo izložbe na temu vatre koja govori o tome koliko je volja za životom grada tokom vekova bila jaka, iako je paljen više od 30 puta. Na programu su takođe koncerti na otvorenom, regate i brojna druga kulturno-umetnička dešavanja. Kustos jedne od izložbi na otvorenom, Lota Petrinela kaže:

"Ideja ovog projekta je da umetnost otvara razna vrata i otvara pregled kako se mogu razumeti ovi arhipelazi i njihovo društvo. Ovde žive ljudi. Arhipelag u celini je jedno društvo, ali je i svako njegovo ostrvo društvo za sebe. Već dvoje ljudi na jednom ostrvu čine jedno posebno društvo."

I film u fokusu

U ponudi kulturne prestonice je i film Olivera Kohte Kaleinena kojeg je realizovao uz pomoć stanovnika arhipelaga koji inače broji oko 20.000 ostrva. U tom komičnom, blago ironičnom filmu radi se o različitim vizijama budućnosti arhipelaga: kao raja za penzionere, domovine eko-anarhista, Nojeve Barke i mesta pogodnog za kineske investicije. Režiser Kaleinen kaže:

"Film ne opisuje bukvalno šta će ovde da bude za sto godina. Film je pre jedna dokumentacija o tome šta se ovde dešava sada. Film govori o strahovima ljudi koji žive ovde i sada."

Interesovanje ljudi za kulturni program je izuzetno veliko. Ali ostaje da se vidi da li će godina kulture stanovnicima arhipelaga doneti nove poslove i zaista ojačati njihovo samopouzdanje.

Autori: Silke Bartlik / Tijana Milunović
Odg. urednik: Jakov Leon