Doba interneta traži globalnu zaštitu podataka

DW: Pre četiri sedmice ste imenovani sa saveznu poverenicu za zaštitu podataka. Odakle ćete početi sa poslom?

Andrea Foshof: Pošto su podaci globalni, onda i zaštitu moramo da postavimo globalno. Da bismo bolje štitili podatke građana nisu dovoljna samo dobra nemačka pravila, neophodan je najmanje visok nivo evropskih propisa o zaštiti. Zbog toga je želja i zahtev nas, zaštitnika podataka, da se što pre usvoje pravila na evropskom nivou kako bi zaštita bila bolja od ove nepotpune koju imamo. To ne može da se postigne samo pravnim izmenama. Moramo da obratimo pažnju i na tehničke aspekte, pre svega na šifrovanje podataka, kako bi građani bili sigurniji na internetu.

Šta ćete konkretno Vi uraditi povodom toga?

Zaduženja saveznog poverenika za zaštitu podataka i informatičke slobode jasno su određena zakonom. To je u prvom redu kontrola javnih službi, da li se pridržavaju nemačkih zakona o zaštiti podataka. Drugi zadatak, koji je u poslednje vreme sve aktuelniji, jeste savetovanje Vlade i Bundestaga. Želim da poslanicima ponudim svoje savete mnogo više nego što je to do sada rađeno.

Ovde se, međutim, pre svega radi o građanima. Jeste li spremni da im se približite, da čujete njihove probleme?

Samo prošle godine smo imali 10.000 prijava građana. To je relativno veliki broj koji dokazuje da građani mogu uvek da se obrate Povereništvu kada imaju utisak da zvaničnici ne postupaju sa njihovim podacima onako kako zakoni nalažu. Svojim nastupom na internetu ćemo još bolje informisati građane, približiti im se u svakom smislu.

Kao poslanica Bundestaga zalagali ste za preventivno prikupljanje podataka, dakle i onih građana koji nisu ni pod kakvom sumnjom. Pravdali ste to bezbednosnim razlozima. Da li ste sada, kao poverenica, drugačijeg mišljenja?

Ponoviću da u pitanju preventivnog pohranjivanja podataka čekamo mišljenje Evropskog suda. Mislim da tek nakon njihove ocene treba da govorimo o ovoj temi.

Ipak, i pre odluke Suda, zašto ste do sada davali prednost unutrašnjoj bezbednosti u odnosu na zaštitu podataka?

Radi se o balansiranju između potreba bezbednosti i slobode mišljenja građana. Upravo to je nezgodno polje napetosti koje se ispoljava baš kod pitanja o preventivnom snimanju podataka.

Ali bezbednost već ima dovoljno zagovornika u vladi i parlamentu. Ali Vi ste sada poverenica od koje se zapravo očekuje da uvek naglašava prava građana na internetu i da ih štiti.

Tako i ja razumem svoj zadatak i tako ću i obavljati svoj posao. Zato i mislim da su prisustvo i saveti Povereništva u Buindestagu veoma smisleni.

Vaš prethodnik u Povereništvu Peter Šar važio je za neugodnog kritičara, nije oklevao da kritikuje ni svoje nominalne pretpostavljene iz vlade, recimo ministre. Hoćete li i Vi biti neugodni na taj način?

Razume se, kada je to u cilju zaštite podataka.

Imate li konkretne planove?

Još ne. U svom zvaničnom govoru na preuzimanju funkcije rekla sam da naša ustanova mora da sprovede dve presude Evropskog suda koje bi trebalo da obezbede nezavisnost Povereništvu. Mislim da struktura mora da se prilagodi odluci Suda.

Zar nema problema na koje biste ukazali, nečega gde zaštita podataka baš i nije kako treba?

Tek sam četiri sedmice na dužnosti.

Ali konflikt bezbednosti i zaštite podataka mnogo je duži od četiri sedmice, a Vi ste dosta dugo u Bundestagu.

Naravno, ali o tome može da se govori samo u sklopu konkretnih zadataka. Kada konkretne povrede nastanu, mi ćemo reagovati.

Govorili ste o evropskim pravilima, ali trenutno se privatnost podataka napada mnogo više iz SAD. Šta tu planirate?

Tu se pre svega pita politika, na diplomatskom nivou se moraju dogovoriti smerovi zaštite podataka i ispregovarati neophodni sporazumi. Mogućnosti zaštitnika podataka su tu sužene. Mi možemo jedino koristiti međunarodne kontakte kako bismo skrenuli pažnju na problematiku i zahtevati stroža pravila.

Intervju: Alojz Berger / nr
Odg. urednik: Ivan Đerković