Dobitnici Nobelove nagrade za mir

Organizacija za zabranu hemijskog oružja (OPCW) je dobila Nobelovu nagradu za mir 2013. za svoje „velike napore u uništavanju hemijskog oružja“. Nobelov odbor je podsetio da je razoružanje istaknuto u testamentu Alfreda Nobela.

Prošlogodišnja Nobelova nagrada za mir je otišla Evropskoj uniji zato što ona „više od šest decenija doprinosi unapređenju mira i procesa pomirenja, demokratije i ljudskih prava u Evropi“. Predsednik Evropskog parlamenta, Martin Šulc, dočekao je tu nagradu sledećim rečima: „Pomirenje je suština Evropske unije. Evropska unija je jedinstven projekat koji zamenjuje rat mirom, a mržnju solidarnošću“.

Nobelov odbor je 2011. godine nagradu za mir dodelio trima ženama zbog njihovih mirnih zalaganja za ženska prava. Jedna od njih je Tavakul Karman, tridesettrogodišnja aktivistkinja iz Jemena koja je bila glasnogovornica promena tokom „Arapskog proleća“ u njenoj zemlji. Nekoliko puta je bila zatvarana zbog aktivizma, a inače je prva Arapkinja koja je osvojila Nobelovu nagradu za mir.

Ova žena je 2005. godine napravila istorijski presedan time što je postala prva demokratski izabrana predsednica u Africi. Nobelov odbor je ocenio da je „od svog postavljanja 2006. godine, doprinela osiguranju mira u Liberiji, promovisanju ekonomskog i društvenog razvoja i jačanju položaja žena.“

Obeležena kao liberijska „ratnica za mir“, Lejma Gbovi (39) je verovatno odigrala veliku ulogu u pripremanju svoje zemlje za izbor Elen Džonson Serlif. Ona je vodila koaliciju liberijskih hrišćanki i muslimanskih žena koje su stupile u seksualni štrajk tokom krvavog građanskog rata u ovoj zemlji, na taj način primoravajući muškarce da okončaju rat.

Kineski pisac, Liu Sjaobo, je nagrađen Nobelovom nagradom 2010. godine. Taj disident je doprineo prodemokratskom manifestu „Karta 08“, a trenutno služi jedanaestogodišnju zatvorsku kaznu zbog svojih političkih uverenja. Nobelov odbor je odao počast Liju zbog njegove „duge i nenasilne borbe za osnovna ljudska prava u Kini“.

Decembra 2009. godine još nije istekla prva Obamina godina na funkciji predsednika, ali on je ipak nagrađen Nobelovom nagradom. Mnogi kritičari složili su se da je Obama prerano primio tu nagradu i da je ona dodeljena za poteze koje on tek treba da napravi. Obamina vizija sveta bez nuklearnog oružja, na primer, i dalje je zamisao koja tek treba da se ostvari.

Finski političar, koji je bio i predsednik te zemlje od 1994. do 2000. godine, međunarodno je poznat kao diplomata i medijator. Nobelov odbor je nagradio njegove „napore na nekoliko kontinenata u razrešavanju međunarodnih sukoba, tokom više od tri decenije“.

Doktor Radženda K. Pačauri, predsednik Međuvladinog panela o klimatskim promenama i bivši potpredsenik SAD Al Gor, dobili su nagradu za mir 2007. za svoj rad na zaštiti klime. Njihovi napori da skrenu pažnju na one koji su direktno pogođeni uticajem klimatskih promena su posebno pohvaljeni. Tokom svog govora, Gor je rekao da SAD i Kinu treba okriviti za nedostatke u zaštiti klime.

„Bankar siromašnih“ iz Bangladeša, Muhamed Junus i njegova Gramin banka su dobili nagradu 2006. godine. Junus je nagrađen za ideju „socijalnog biznisa“. Njegova banka je davala pozajmice milionima siromašnih ljudi u Bangladešu, koji su osnivali svoje privatne poslove i živeli od njih.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i njen tadašnji direktor, Egipćanin Muhamed El Baradej, osvojili su Nobelovu nagradu za mir 2005. godine za svoje „napore da suzbiju korišćenje nuklearne energije u vojne svrhe i da obezbede da se nuklearna energija za potrebe mira koristi na najbezbedniji mogući način“.

Vangari Matai je bila prva Afrikanka koja je dobila Nobelovu nagradu. Ta kenijska profesorica i naučnica je osvojila nagradu za svoje doprinose u održivom razvoju, demokratiji i miru, kroz rad u svojoj organizaciji „Pokret zelenog pojasa“, koju je osnovala 1977. godine. Ova organizacija se bori za prava žena i za očuvanje životne sredine. Matai je umrla 25. septembra 2011. godine.

Iranska advokatkinja i aktivistkinja za ljudska prava, Širin Ebadi je osnovala Centar čuvara ljudskih prava u Iranu. Nobelov odbor je nagradio zbog „njenih napora za demokratizaciju i širenje ljudskih prava, naročito prava žena i dece, u Iranu i uopšte u muslimanskom svetu“.