Dobra i loša vest o Iranu

Postoje dobra i loša vest. Najpre dobra: da, konačno se nad Bečom ukazao beli dim – dogovor je postignut. Loša vest je da takozvani nuklearni dogovor sa Iranom tek treba da zaživi. Lakše je pričati i potpisivati nego sprovesti. Tek sada počinje glavni zadatak, naime zadovoljavanje onih koji bi u svakom slučaju bili protiv diplomatskih rešenja. A takvih je mnogo i svuda.

Ali kako je uopšte došlo do dogovora? Jednom je bivši francuski šef diplomatije Bernar Kušner rekao: ili će Iran imati bombu ili ćemo bombardovati Iran. Nema sumnje da bi obe opcije bile užasne po Iran i ostatak sveta. Pregovori u Beču su međutim pokazali da postoji i treća opcija, da se traga za diplomatskim rešenjima i strpljivo ulaže u pobedu razuma nad ludilom. Srećom je odigrano upravo po tom receptu.

Rizici vojne opcije

Sankcije protiv Teherana jesu dejstvovale, ali na duže staze ne bi bile rešenje nuklearnih nesuglasica. Jer upravo su tokom sankcija tvrdolinijaši u Iranu pokrenuli više centrifuga, jače obogaćivali uranijum i vrtoglavo nastavljali svoju nuklearnu avanturu. Na stolu su onda bila samo dva sudbonosna scenarija: ili win-win rešenje koje bi zadovoljilo sve; ili vojna opcija.

Iskustva iz avganistanskog i iračkog rata bila su zgodna demonstracija za međunarodnu zajednicu. Moglo se tamo odlično videti da vojne opcije po pravilu donose više problema nego što rešavaju. Svet i region nisu postali ništa sigurniji nakon intervencije SAD i saveznika u Iraku – naprotiv. Zato je pobeda diplomatije u konfliktu sa Iranom tako važna.

Lista zahteva

Nakon mamutske runde pregovora koja je konačno završena hepi-endom možemo reći da je na talonu bilo mnogo više od iranskog nuklearnog programa ili mogućnosti da zemlja Ajatolaha napravi atomsku bombu. Lista otvorenih pitanja rasla je iz godine u godinu, od pregovora do pregovora, dok se istovremeno menjala situacija u ovom nestabilnom regionu. Na kraju su pregovori sa Iranom bili više politički nego tehnički i sve češće su se lično pojavljivali šefovi diplomatija grupe 5+1.

Radilo se o sankcijama i podizanju embarga na uvoz oružja, pričalo se o iranskim balističkim raketama, ulozi Teherana u regionalnim konfliktima, o ratovima u Jemenu, Siriji, Iraku i Bahreinu i iranskoj podršci radikalnim grupama u tim sukobima. Što se ljudi u Iranu tiče, radilo se u pregovorima pre svega o popuštanju ili ukidanju takozvanih inteligentnih sankcija koje su zapravo paralisale iransku privredu i ugrožavale živote građana.

Još mnogo posla

Ovo jeste istorijski dan. Ne samo za ljude u Iranu, već i za sve koji veruju da je moguće mirno rešavati konflikte. Ali to je tek jedna strana medalje.

Biće teško ako ne i nemoguće ubediti američke Republikance i izraelske lobiste u SAD, tvrdolinijaše u Iranu ili Saudijce. Američki kongres ima 60 dana da se izjasni, a to će protivnicima dogovora dati vremena da ga torpeduju. Izraelski premijer Netanjahu već se javio za reč, označivši dogovor istorijskom greškom. Mnogi dele njegov stav.

U Beču je napisan delić istorije. Ali sada treba uložiti sve napore da se sporazum i sprovede – pre nego što i sam postane istorija.