Dobre vesti iz Grčke

Grčka je, još prošlog leta, uprkos dugogodišnje recesije, zabeležila lagani rast proizvodnje, a nedavno je Udruženje grčkih izvoznika (PSE) izvestilo o rekordnom rastu izvoza: 2012. godine, grčki preduzetnici su po prvi puta izvezli robu u vrednosti većoj od 24 milijarde evra. To čini 12 odsto ukupnog bruto proizvoda zemlje. Popravlja se i opšte raspoloženje među grčkim privrednicima: u decembru 2012, indeks poslovnog očekivanja privrednika je, na iznenađenje mnogih, dosegeo najviši nivo u poslednje dve godine.

Angelos Cakanikas, glavni analitičar atinskog ekonomskog instituta IOBE, smatra da su sve to pozitivni znaci, ali upozorava da s optimizmom ne treba preterivati: „Najviši nivo u poslednje dve godine u Grčkoj znači da 20 odsto anketiranih preduzetnika veruje da će se u budućnosti situacija popraviti. Pod pojmom optimizam se uobičajeno podrazumeva nešto drugo. Ali ipak: pre dve godine je samo 10 odsto preduzetnika verovalo u bolju budućnost.“ Ključnu pozitivnu ulogu za preduzetnike, međutim, predstavlja uverenje da je otklonjena opasnost od izlaska Grčke iz evrozone – u vreme kada se o tome raspravljalo mnogi su se plašili negativnih posledica moguće promene valute i bilo kakve sigurnosti u planiranju.

Svetlo na kraju tunela

U to da se stvari razvijaju nabolje uvereni su i analitičari američke rejting-agencije „Standard end purs“. I oni su uvereni da će Grčka ostati članica evrozone i to ocenjuju kao pozitivan znak – prošlog decembra rejting te zemlje podignut je za šest stepena, na sadašnji „B minus“, sa stabilnim očekivanjima.

Ti znaci polako vraćaju optimizam i građanima, pa u Grčkoj sve više štediša ponovo poverava svoj novac bankama – samo u decembru štedni ulozi su porasli za četiri milijarde evra, a banke ove godine očekuju još oko 20 milijardi.

Sve su to razlozi zbog kojih glavni analitičar Instituta IOBE smatra da bi 2013. mogla da bude prekretnica godina za Grčku: „Prošlogodišnji državni budžet bio je bolji od očekivanja i mi računamo da bi u prvom polugodištu ove 2013. godine, mogao da bude ostvaren višak u tekućem budžetu – naravno bez da se u obzir uzimaju dugovi. To bi značilo prekretnicu“, naglašava Angelos Cakanikas. To, međutim, neće biti jednostavno ostvariti. Narednih sedmica će u punoj meri početi da se osećaju posledice mera štednje koje su usvojene krajem prošle godine, od smanjenja plata i penzija sve do velikog povećanja poreza i odatle cena. „To je, ekonomski gledano, otrov za potražnju na tržištu unutar zemlje, koja danas čini tri četvrtine ukupnog bruto proizvoda Grčke“, naglašava atinski stručnjak.

Raspad socijalnog sistema zemlje

Makis Andronopulos, ekonomski analitičar i publicista takođe smatra da ima pozitivnih pokazatelja, ali upozorava da je to samo jedna strana medalje, s obzirom na to da se konsolidacija državnog budžeta i poboljšanje konkurentnosti grčke privrede ostvaruje na račun zaposlenih sa prosečnim platama i onih socijalno slabijih. Po njegovom mišljenju, gubitak socijalne kohezije društva predstavlja veći problem od neispunjenja pojedinih mera štednje. „Protekle godine plate i socijalna davanja pali su za više od deset odsto, a poreska opterećenja su porasla za 18 procenata.“ Ono što se s jedne strane pokazuje kao uspeh u konsolidaciji budžeta, s druge strane ima dramatične posledice po ljude, naglašava Andronopulos. Ali, ukoliko se bude sačuvao socijalni mir i socijalna struktura, onda bi program štednje zaista mogao da uspe, smatra taj ekonomski stručnjak.

Nakon što je grčki program kupovine sopstvenih državnih obveznica krajem prošle godine uspešno sproveden, zemlje Evrogrupe Grčkoj su isplatile novu finansijsku pomoć od 34 milijarde evra. Većina tog novca namenjena je rekapitalizaciji banaka. Makis Andronopulos naglašava da sada vlada nije uspela dobro da objasni ljudima za šta je taj novac namenjen: „Ljudi misle da će se taj novac preko banaka slivati u njihove džepove. A to nije tačno: tu se pre svega radi o stabilizaciji banaka“, naglašava ekonomski stručnjak. Zbog toga je moguće da ljudi budu vrlo razočarani kada shvate da će mere štednje za njih i dalje biti vrlo naporne. Tu istinu grčki političari su samo vrlo oprezno počeli da iznose u javnost. „Mi smo smanjili brzinu kojom naš brod ide prema steni, ali još nam nije uspelo da promenimo kurs broda“, upozorio je nedavno grčki ministar finansija Janis Sturnaras.

Autori: Janis Papadimitriu / Zoran Arbutina
Odgovorni urednik: Ivan Đerković