„Dobrodošli“ u nacističko selo!

Vanredno stanje u Jamelu: jedini prilaz selu je zatvoren. Onaj ko hoće unutra, mora najpre da odgovara na pitanja policije. A potom – ako dolazi automobilom – da se džombastim putem preveze do improvizovanog parkinga na jednoj livadi. Jamel se nalazi u šumici na kraju slepe ulice koja vodi kroz kukuruzna polja i plantaže voća – nedaleko od obale Baltičkog mora. Prošlog vikenda, tu je održan muzički festival „Rok za šumara“.

Među posetiocima vlada šarenilo: u publici su mladi, ali i stariji ljudi, neki su u invalidskim kolicima, neki nose odela; ima pankera, ali i poznatih političara. Svi žele da provedu dva dana u slavlju – i da upute javnosti poruku protiv desničarskog ekstremizma i nasilja. No, policija nije došla da bi štitila malobrojne stanovnike sela od mase posetilaca, već – obrnuto! Dobrodošli u nacističko selo Jamel!

„Uzorno nacionalsocijalističko selo“

Novopridošli najpre moraju da se jave Horstu Lomajeru i njegovoj supruzi Birgit. Oni su svoju manifestaciju „šumskog roka“ organizovali na svom zemljištu usred sela. Lomajerovi žive u Jamelu od 2004, i to pod policijskom zaštitom. Pred početak festivala 2015, zapaljena im je šupa. Istražitelji su našli ostatke Hepo-kocki na osnovu kojih su zaključili da je požar podmetnut. To su zaključili i Lomajerovi, kojima desničarski ekstremisti već godinama prete. Kad god neko prodaje zemljište, neonacisti ga kupuju i dodeljuju istomišljenicima. Hrabri bračni par to želi da spreči. Ali, to je težak zadatak – njih dvoje su praktično sami.

„Hajdemo u selo!“, dovikuje jedan mladić svojim prijateljima. Obilazak sela je jedan od najjezivijih doživljaja za vreme festivalskog vikenda. Većina posetilaca se na njega usuđuje samo zato što su svuda policijske patrole. Šetnja izgleda kao putovanje vremeplovom u Nemačku za koju su svi mislili da je propala: onu iz vremena nacizma.

Arijevska higijena društva

Usred sela je veliki mural na kome se vide plavokosi muškarac sa suprugom i detetom. Iznad njih su natpis „Seoska zajednica Jamel“ i parola novih nacista: „slobodno – socijalno – nacionalno“. Slika je noću osvetljena. Samo nekoliko metara dalje su putokazi. Imena mesta su napisana goticom. Jedna strelica pokazuje pravac za Beč i „Ostmark“, kako su nacionalsocijalisti nekada zvali Austriju. Druga tabla pokazuje pravac za Braunau na Inu – rodno mesto Adolfa Hitlera (udaljeno 855 kilometara). Tu je i igralište za mnogobrojnu decu desničarskih ekstremista. Ukrašava ga panj u koji je ugraviran algiz, petnaesto slovo germanske runske azbuke, koji su SS-jedinice Hajnriha Himlera koristile kao simbol udruženja Lebensborn. Cilj udruženja je bio održanje arijevske higijene društva i povećanje arijevskog nataliteta.

Na seoskom drumu srećemo ženu sa dvoje plavokose dece koja maze jedno štene. Pitamo je šta misli o Lomajerovima. – „Oni žive tamo, ja živim ovde“, kaže. A nacistički murali?- „Meni ne smetaju“. A kako je to bilo, ono kada je izgorela šupa Lomajerovih? – „Ništa nisam čula“. Jedna starija gospođa koja je stajala pred svojom raskošnom baštom kaže da je čula nešto, „ali“, dodaje, „sada nemam vremena“ – i odlazi u šetnju sa psom.

Desničarske porodice ne idu na rok-koncert, ali i one nešto slave: deca polaze u školu. Ima i gostiju iz drugih mesta. Neki su ukrasili svoje automobile zastavama Nemačkog Rajha. Sede, ćaskaju, a od ruke do ruke kruži dvogled kojim posmatraju koga policija pušta u selo.

Malo-malo pa kroz selo prošetaju ćelavi i tetovirani muškarci, da se pokažu. Oni dobro znaju da svaki posetilac dobro zna koliko je puta već izbijao požar na imanju Lomajerovih. I da je u kući njihovog vođe, Svena Krigera, na kraju sela, nađen mitraljez sa 200 metaka. I da su takvi kao on uvek spremni na nasilje. I da tokom 363 dana u godini ovde predstavljaju većinu. Osim za ovaj vikend.

„Pobuniti se protiv smeđeg ludila“

Jer, ovog vikenda je, kao i svake godine u Avgustu, selo bilo deo normalne Nemačke. Posle poslednjeg požara, solidarnost sa Lomajerovima je postala veća nego ikada. Gotovo svi koji podržavaju hrabri bračni par kažu da sami ne bi smeli da žive i delaju poput njih. Sada su neki prekinuli i godišnji odmor da bi izrazili solidarnost sa Horstom i Birgit. Neki su doputovali sa juga Nemačke. Svi bi da upute jasnu poruku sada, kada u mnogim mestima u Nemačkoj desničarski ekstremisti pale zgrade predviđene za smeštaj izbeglica. Svi bi da pokažu da su demokratski orijentisani građani većina u ovoj zemlji.

Lomajerovi su dirnuti ovom solidarnošću. „To je veoma jak simbol“, kaže Horst Lomajer. Njemu i supruzi je potrebna podrška da bi stekli snagu za svakodnevni život u ovom selu. Šef građevinskog sindikata im je predao ček u vrednosti od 10.000 evra. Kaže da ljudi treba da se pobune protiv „smeđe gluposti“. Zasliga Lomajerovih je u tome što su „naciste učinili vidljivim. Niko više ne može da kaže: Kod nas ih nema.“

U Jamel su ove godine došli i poznati gosti: premijer savezne pokrajine Meklenburga-Prednje Pomeranije kao i savezna ministarka za porodicu. Koncert iznenađenja je priredila legendarna grupa „Di toten hozen“. Rok-zvezda Kampino se poklonio pred hrabrim bračnim parom – Birgit i Horst su bili dirnuti do suza.

Posle dva dana, njih dvoje su ponovo ostali sami u svom selu. Ostala im je samo policija – do daljnjeg će svake noći jedan patrolni automobil biti pred njihovim vratima. Lomajerovi ne ustupaju. Jer, Jamel je i njihovo selo.