Dobrovoljni „vojnici“ u civilu

Pola godine nakon uvođenja, dobrovoljno služenje već se slavi kao uspeh. Do Božića je, prema podacima Saveznog ureda za pitanja porodice i civilnog društva,sklopljeno 26.240 ugovora.

„Niko nije računao s tako velikim brojem“, kaže portparol Ureda u Kelnu Jozef Opladen: „Otuda je razvoj vrlo pozitivan“. I ministarka za porodicu Kristina Šreder je zadovoljna: „Dobrovoljnim služenjem stvorili smo raznovrsnu ponudu za sve uzraste.“

Ona smatra da je posle ukidanja vojne obaveze moguće godišnje dostići brojku od 35.000 volontera. Za razliku od civilnog roka koji je definitivno istekao juče, ovde nema starosnog ograničavanja.

Radije idu u vrtiće nego u staračke domove

Tako je 20 odsto dobrovoljaca u dobrotvornim organizacijama starije od 30 godina – svaki drugi je u penzionerskoj dobi, kaže Ulrih Šnajder, glavni direktor dobrotvornih organizacija: „Ima volontera apsolvenata koji prvenstveno hoće da se oprobaju u praksi, ili 72-godišnjih penzionera koji imaju želju da se posvete nekom smislenom zadatku.“

Šnajder kaže da je relativno teško popuniti mesta u domovima za negu, ali isto tako je bilo i kod „civilnih vojnika“. „To je uvek bio veliki problem, mladi ljudi hoće radije u vrtiće nego da se posvete vrlo teškom poslu nege starih i bolesnih.“

Dobrovoljno služenje zamenjuje, barem delimično, i civilnu službu koja sa ukidanjem vojne obaveze ističe do kraja godine. Glavna razlika je da dobrovoljna služba nije obavezna. Reč je o ponudi koja se odnosi na sve – žene i muškarce, mlade i stare, Nemce i strance.

Oni mogu neko vreme da pomažu u bolnicama ili invalidskim domovima, ali mogu i da rade u obrazovnoj, sportskoj ili kulturnoj oblasti. Služenje traje prema pravilu godinu dana, ali može biti produženo na dve godine, ili skraćeno na šest meseci. Volonteri za svoj rad dobijaju džeparac do 330 evra, a neki ponuđači poslova obezbeđuju i smeštaj i hranu.

ii/nr/spiegel