Dodatnih 130 milijardi evra ili bankrot?

Predsedavajući evrogrupe, luksemburški premijer Žan Klod Junker, uveren je da će danas doći do dogovora o isplati pomoći Grčkoj. Sličan stav iznela je i vlada Italije, nakon što je održana telefonska konferencija između Rima, Berlina i Atine.

Na svojoj internet stranici, nemačka kancelarka Angela Merkel, iznela je tokom vikenda kako se mora pozitivno gledati na diskusiju koja se razvila o "grčkom pitanju". U politici EU postoji mnogo rasprava o tome kojim putem bi trebalo krenuti, tvrdi Merkel i dodaje: "Upravo zato što žustro diskutujemo, znači da Evropi želimo sve najbolje."

Interni spor

Ne raspravlja se samo u EU o tome da li je moguće Grčku spasiti od bankrota, o toj temi se rasprave vode i unutar same Nemačke. Upravo je nemački ministar finansija Volfgang Šojble pre nekoliko dana izazvao špekulacije kako je nemoguće izbeći bankrot. On je rekao kako EU "ne može sipati svoju pomoć u bure bez dna". Reagovao je i francuski premijer Fransis Fillon koji je rekao da bi bankrot bio dramatičan razvoj situacije ne samo za Grčku, nego i za EU.

Bivši potpredsednik Evropske komisije Ginter Ferhojgen takođe je kritikovao izjave nemačkog ministra finansija. Ferhojgen smatra da će Grčka ostati članica evrozone. "Želim da verujem da bi to bilo poželjno. Moj osećaj govori mi da ne možemo jednu naciju tretirati kao da je to nacija kriminalaca. Ovde se ne radi o tome da Grčka bude kažnjena, nego da se toj zemlji pomogne da izađe iz krize."

Napori vlade u Atini

Grčka vlada je tokom proteklog vikenda sazvala još jednu sednicu na kojoj se razgovaralo o dodatnm merama štednje. EU zahteva da se uštedi još 325 miliona evra pre nego što se odobri drugi paket pomoći. Uštede će se najverovatnije ostvariti tako što će biti smanjene penzije. Bivša ministarka spoljnih poslova Grčke, Dora Bakojanis ističe kako EU nedovoljno ceni napore vlade u Atini.

"Nije to lako. Ceo narod trpi posledice mera štednje. Imamo milion nezaposlenih. Po prvi put u Atini vidite ljude koji žive na ulici. Verujem kako naši nemački partneri uviđaju da se ni od jedne nacije ne traži toliko puno u tako kratkom vremenu kao od Grčke."

Prema analizi Trojke, koju čine eksperti Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF-a, dosadašnje mere vlade u Atini nisu dovoljne da bi Grčka mogla sama da otplaćuje svoje dugove. Još uvek je nejasno da li će privatne banke ovoj zemlji oprostiti deo dugova od oko 100 milijardi evra. Međunarodno udruženje banaka IIF, koje je proteklih sedmica pregovaralo sa vladom u Atini, još se o tome nije izjasnilo.

Autori: Rachel Gessat / Azer Slanjankić
Odg. urednik: Jakov Leon