Dogovor u BiH je moguć?

Visokopolitički dijalog o pristupnom procesu Bosne i Hercegovine pokrenut je u junu prošle godine na inicijativu Evropske komisije sa ciljem da se pomogne toj zemlji na putu njenog približavanja Evropskoj uniji. Više od godinu dana kasnije, od dogovorene Mape puta malo toga je ispunjeno, a početni entuzijazam političara iz BiH oko dogovora ostao je samo na rečima izgovorenim u Briselu. Istovremeno, poruka EU ostala je ista: bez implementacije presude u slučaju „Sejdić-Finci“ i uspostavljanja koordinacionog mehanizma kako bi BiH, efikasno, jednim glasom, mogla da razgovara sa Briselom u procesu pristupanja, napretka na putu ka EU neće biti.

„BiH je zakočena tim problemima i zaista je potrebno da vidimo da politički lideri iz BiH u Briselu razgovaraju, da se dogovore ili nađu način za pronalaženje rešenja. U suprotnom, BiH će nastaviti da zaostaje u regionu, dok sve druge zemlje idu napred“, kaže za DW, portparol komesara za proširenje Peter Stano.

Neophodno rešenje u interesu naroda

U Evropskoj komisiji kažu da na današnjem (1.10.) sastanku u Briselu, očekuju čak 17 političkih predstavnika iz Bosne i Hercegovine. Imajući u vidu činjenicu da je poslednji sastanak na visokom nivou zakazan za april u Mostaru komesar File otkazao zbog „nedostatka posvećenosti i volje za kompromis“ među političarima u BiH, kada se radi o EU pitanjima, u Evropskoj komisiji očekuju da danas od samih političkih lidera čuju „šta je u međuvremenu postignuto“.

„Niko ne može da kaže da nama nedostaje posvećenosti u ovom poslu. Ono što želimo da vidimo jeste posvećenost druge strane“, objašnjava Stano. „Zato i organizujemo ovaj sastanak jer mislimo da je dogovor moguć i da je rešenje neophodno jer je u interesu naroda. Ako izabrani predstavnici naroda zaista predstavljaju svoje građane onda je logično očekivati da dođu do rešenja.“

Koji je zajednički put napred?

Nezvanično međutim, u Evropskoj uniji može se čuti da često ono što je „logično“ jednoj strani, ne mora da bude i drugoj, pogotovo na Balkanu. Brisel je tako već video i kritikovao obećanja političara BiH koja su ostala samo na izgovorenom. Do sada sankcija, sem onih koje trpi sam narod BiH zbog „tapkanja u mestu“ zemlje na putu evrointegracija, nije bilo.

Dan posle sastanka u Briselu, kome će, pored zvaničnika Evropske komisije, prisustvovati i predstavnici Saveta Evrope i Venecijanske komisije, Savet Evrope bi trebalo da raspravlja o situaciji u BiH i već trogodišnjem odlaganju primene presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju „Sejdić-Finci“. Evropski diplomatski izvori zato ukazuju da bi ova treća runda dijaloga Evropske unije i BiH morala da dovede do konkretnog napretka kako bi se izbegle dalje posledice po Bosnu i Hercegovinu.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković