Dojče bank i njena „kulturna revolucija”

Najveća nemačka kreditna institucija jednostavno ne silazi sa naslovnih strana svetskih ekonomskih listova. Naslovi članaka ukazuju na to da se banka „Dojče bank“ (Deutsche Bank) trenutno bavi problemima i negativnom reputacijom: brojni sudski procesi, kako u Evropi, tako i u SAD, štete ne samo poslovanju, nego i ugledu „Dojče bank“. Dolaskom na čelo te tradicionalne kuće pre tačno godinu dana (31.5.) dvojac Anshu Jain i Jirgen Fičen najavio je „kulturnu revoluciju“ u upravljanju tom ustanovom. No koliko daleko je banka dospela sa tim preobražajem?

Loša medijska slika i brojni procesi

Protesta protiv „Dojče bank“ bilo je uvek: protiv poslova sa naoružanjem, protiv spekulacija globalnim zalihama namirnica… No sada su se protiv politike uprave okrenuli i sami deoničari. Na njihovom poslednjem okupljanju prošle sedmice (23.5.) uprava je to nezadovoljstvo mogla da oseti i na sopstvenoj koži. Deoničarima najviše smetaju mnogobrojni procesi za koje je banka čak morala da odvoji 2,4 milijarde evra, koji naravno nedostaju za neke druge investicije. Lista predmeta oko kojih se vode procesi je duga: spekulacije sa nekretninama, manipulacije kamatama za srednje preduzetnike i na kraju – utaja poreza. Vrhunac medijski negativnih „nastupa“ „Dojče bank“ bili su TV-snimci naoružanih policajaca koji su osiguravali raciju državnog tužilaštva u centrali firme u Frankfurtu. Sve su to faktori koji poprilično štete ugledu banke.

Etički i moralni preobražaj

Sve su to doduše, kako je uprava saopštila u pismu zaposlenima , „tereti prošlosti“ protiv kojih se novo rukovodstvo bori „svim sredstvima“. Ali, u međuvremenu, i sam Jirgen Fičen je shvatio da se temeljne reforme ne mogu obaviti preko noći. „Temeljne promene sprovode se korak po korak“, rekao je Fičen. „Etičkom preobražaju“ i rešavanju balasta iz perioda dok je bankom autoritativno vladao Jirgen Akerman, nadaju i deoničari.

Jedan od prvih koraka u preobražaju jeste i način nagrađivanja zaposlenih. Od sada bi, osim dosadašnjeg glavnog faktora nagrađivanja radnika, a to je čisti materijalni učinak, dodatno trebalo da se uzima u obzir i „meki“ faktori, poput stepena zadovoljstva klijenata dotičnim radnikom banke. Daljnji važan korak predstavljen deoničarima jeste isplata bonusa menadžerima „na duge staze“, a ne odjednom.

Početak „kulturne revolucije“

Zašto su reforme unutar jedne banke koja, iako je najveća u zemlji, ipak samo jedno od mnogih deoničarskih društava čija bi sudbina trebala da se tiče samo njih i zaposlenih u toj firmi? „Nama je 'Dojče bank' potrebna. To je jedina, na međunarodnom planu zaista važna nemačka banka. I kao takva od vrlo velike je važnosti za nemačku industriju“, objašnjava Ansgar Burghof sa katedre za bankarstvo univerziteta u Hohenhajmu.

Međutim, izgleda da na putu istinskom preobražaju najvažnije nemačke kreditne institucije stoji niko drugi nego osoba koja tu instituciju i vodi. Druga polovina vodećeg dvojca Fičen/Jain, Anshu Jain do dolaska na čelo banke vodio je odeljenje za investiciono bankarstvo koje se danas nalazi na meti najvećeg dela negativnih medijskih napisa. On je, osim toga, od samog početka bio protiv temeljnih promena. „Nemam osećaj da nam je potrebna revolucija“, izjavio je Jain još pre godinu dana. Njegovo direktno obraćanje na konvenciji deoničara mnogima je ipak ulilo nadu da je „kulturna revolucija“ unutar banke „Dojče bank“ ipak započela.

Autori: Saša Kvajzer / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković