Dojče Vele u Mjanmaru
28. septembar 2007.
«Prilikom vožnje kroz centar grada lično sam videla kako su se ljudi pripremali za protestnu povorku. Centar grada je bio potpuno uskomešan. Kasnije je sve bilo blokirano.»
Moglo se osetiti da ljudi stoje iza protesta budističkih monaha u Mjanmaru, kaže Adelhajd Fajlke Timan. Projekt menadžer Torsten Karg, o državnom radiju koji je najpre ćutao o demonstracijama, kaže...
«Državni radio je nešto poput paralelnog univerzuma u odnosu na ono što se u stvarnom svetu dešava. Vesti se dobijaju od ministarstva informacija, koje propisuje svaku reč, a novinari i spikeri ove vesti čitaju gotovo u potpunosti. Demonstracije u zemlji su na početku od strane medija potpuno ignorisane, tek sredinom nedelje, kada se više nije imalo kud, počela su izveštavanja ali uvek sa oznakom: To su agitatori, loši sveštenici koji idu na ulicu, ili to su kontrarevolucionarne snage...»
Kada se u sredu situacija dodatno zaoštrila Dojče Vele je odlučio da prekine rad na projektu i da povuče saradnike iz Mjanmara.
Ustanak u Mjanmaru više niko ne može da ignoriše. Direktni povod bila je odluka režima da podigne cene benzina i gasa. Siromaštvo vlada u zemlji, što se već na prvi pogled uočava u glavnom gradu. Fajlke Timan iznosi svoje utiske:
«U zemlji sigurno vlada veliko siromaštvo, što se vidi kada se posmatraju ljudi. Oni se voze na običnim biciklima ili imaju veoma stare automobile. Nema mobilnih telefona, odeća je skromna, ljudi imaju loše zube. Van svake sumnje je da gradjani ne žive dobro.»