Dokazano - u snu se bolje pamti

Nemački naučnici dokazali su da se mozak tokom sna mnogo bolje odupire „kvarenju“ svežih informacija. Njihova studija baca novo svetlo na izrazito složen proces kojim ljudi pohranjuju i koriste namerno stečene informacije i podatke ili, ukratko, na učenje.

Ranija istraživanja pokazala su da se sveže informacije, privremeno pohranjene u deo mozga nazvan hipokampus, ne „primaju“ odmah. Takođe je poznato da reaktivacija tih informacija nedugo nakon učenja, ima ključnu ulogu u njihovom trajnom smeštanju u neokorteks, moždani „hard disk“. U budnom stanju, brzo prisećanje naučenog obično je nesiguran proces. Kada bi se, na primer, druga pesma učila nedugo nakon prve, taj postupak bi vrlo verovatno otežao smeštanje prve u duboku memoriju.

Brži prenos podataka

Bjorn Raš sa univerziteta u Libeku i njegove kolege pretpostavljali su da se isto događa i u snu i sproveli su istraživanje da bi saznali da li su u pravu. Naime, zamoljena su 24 dobrovoljca da pokušaju da zapamte 15 parova karata sa slikama. Nakon 40 minuta, pola ispitanika pošlo je na spavanje, a ostali su dobili novih 15 parova karata sa nešto drugačijim uzorkom slika.

Nakon dremeža, i prva grupa je dobila isti, drugi zadatak. Nakon toga su članovi obe grupe morali da pokažu šta su zapamtili iz originalnog zadatka. Na iznenađenje naučnika, grupa koja je spavala ostvarila je znatno bolje rezultate, uparivši tačno 85 odsto karata, nasuprot 60 procenata grupe koja je bila budna.

„Reaktivacija sećanja imala je potpuno drugačiji učinak u budnom i u stanju sna. Na osnovu CT snimaka, naslućujemo da je razlog za taj iznenađujući rezultat to što je već u prvim minutima sna počeo prenos podataka iz hipokampusa u neokorteks“, izjavila je jedna od autorki istraživanja Suzane Dikelman, sa univerziteta u Libeku.

idj/dr/fena