Dokle da finansiramo Istočnu Nemačku?

Vestdojče cajtung (Diseldorf):

„Kako god bude odlučio Ustavni sud, još jednom ćemo morati da povedemo temeljnu raspravu o obnovi istočne Nemačke. Saobraćajna infrastruktura u istočnoj Nemačkoj je odavno bolja nego u mnogim zapadnonemačkim regionima. A i to što su prezaduženi gradovi na zapadu primorani da daju novac istočnim opštinama, protivno je svakoj logici.“

Fajnenšl tajms dojčland:

„Iako će se doprinosom solidarnosti baviti i Ustavni sud, reč je i o političkom pitanju. Najčistije rešenje bi bilo da se doprinos jednostavno - ukine. Dodatak na porez na prihod uveden je nakon nemačkog ujedinjenja kako bi se finansirala obnova istočne Nemačke. No, u stvarnosti, taj novac nije išao samo u nove pokrajine, već i u savezni budžet. U finansijsko-političkoj realnosti, doprinos solidarnosti je jednostavno služio kao dodatni izvor novca koji je državi obezbeđivao 12 milijardi evra godišnje. Ukoliko bi vlada sada ostvarila svoje planove o smanjenju poreza i ukinula doprinos solidarnosti, to bi značilo mnogo novih dugova. Pravilno rešenje bi zbog toga bilo da se doprinos postupno uklopi u normalan porez na prihod.“

Manhajmer morgen (Manhajm):

„Doprinos solidarnosti spada u svete krave koje niko ne sme da kolje. To je čudno s obzirom na to da vladajući demohrišćani i liberali stalno kuju nove planove za smanjenje poreza. Zbog čega onda koalicija jednostavno ne ukine doprinos solidarnosti? – Ne može, kažu, mnogo je skupo. Ali, ako je to tačno, zašto onda uopšte moramo da se bavimo utopijskim sanjarijama vladajuće koalicije o smanjenju poreza? Sporan je upravo pomenuti doprinos, jer on se odavno ne koristi samo za obnovu istočne Nemačke.“

Obama obećao svet bez atomskog oružja, a šta je sa minama?

Vašington ne želi da pristupi Međunarodnoj konvenciji o kopnenim minama. Junge Velt piše:

„Barak Obama, velika nada američkog antiratnog pokreta, u međuvremenu je dobio nadimak „Bušbama“. On suviše očigledno nastavlja politiku rata i agresije. Novi čovek u Beloj kući takođe dosledno postupa prema strateškim interesima američkgo establišmenta. U to spada i činjenica da je dobitnik Nobelove nagrade za mir, čak i pored otpora u Kongresu, odbio da potpiše pristup SAD Međunarodnoj konvenciji protiv kopnenih mina – kao i pre njega Buš. Ugovor iz 1997. do sada je ratifikovalo više od 150 zemalja“.

Minhner merkur (Minhen):

„Vojska voli mine, koje su delotvorno i jevtino sredstvo da se protivnik maksimalno osujeti, a Obama očigledno ne polaže mnogo na protivljenje tom stavu. Osim toga, on se pribojava srdžbe onih koji ga optužuju da, zbog dugog oklevanja u postavljanju strategije za Avganistan, ugrožava bezbednost zemlje. Obe stvari se donekle mogu razumeti; no, ipak preovladava razočaranje zbog toga što između reči i dela ovog harizmatičnog predsednika, koji je svojevremeno izneo viziju sveta bez atomskog oružja, postoji veliki jaz.“

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković