Doktor za tremu

„Nisam mogao da verujem kada je ruka kojom sviram počela da drhti. Vremenom se to pogoršalo do te mere da više nisam u stanju da je kontrolišem“, priča jedan muzičar. „To je osećaj kao kod prekidača. Ne mogu više da razmišljam, a kamoli da pevam, disanje mi je veoma plitko a tonovi drhtavi“, dodaje jedan pevač.

Ovo su samo dva primera umetnika koji pred koncerte ili glumačke nastupe prolaze kroz svojevrstan pakao. Srce hoće da iskoči, ruke se tresu, nastup se pretvara u mučenje. Razlog za mučno stanje je u tremi pred nastup od koje pate pojedini umetnici. Drugi još za vreme proba postaju nervozni i napregnuti. Svi se plaše neuspeha, panike i gubljenja kontrole i žele samo da se to mučenje što pre završi.

Pacijenti stižu iz cele Nemačke

Dejdre Mekorn želi da pomogne ljudima koji pate od treme. Ona je neurolog i psihijatar i radi na Univerzitetskoj klinici u Bonu. Želela je da postane pevačica ili pijanistkinja ali se ipak odlučila za medicinu. Otvorila je „Ambulantu za tremu“: „Za mene je razgovor sa prijateljima umetnicima bio pravo otkrovenje. Među prijateljima imam veliki broj muzičara, uostalom udata sam za muzičara i stalno sam slušala o nervozi pred nastup. Veliki broj mojih prijatelja kaže da ne znaju gde da potraže pomoć. Imaju osećaj da terapeuti ne poznaju dovoljno njihove probleme. Pomislila sam da bih upravo ja mogla da im pomognem. Sada imam veoma grupu pacijenata koji su veoma motivisani za promenu stanja u kome se nalaze. Rad sa njima je velika privilegija i radost.“

U ambulantu koja se bavi kanalisanjem treme trenutno dolazi oko 40 pacijenata iz cele Nemačke. Rezultati lečenja su veoma dobri. Svakako da je u obuzdavanju treme neophodno strpljenje. Doktorka Mekorn kaže da je veoma važno da pacijenti u prvim susretima kažu što više biografskih podataka: „Šta je karakterisalo muzičko obrazovanje, kakve vrednosti su vladale u roditeljskoj kući, kakva su bila njihova očekivanja. Zatim se koncentrišemo na situacije koje su budile strah i sa tim saznanjima veoma dobro možemo da se uhvatimo u koštac sa našim razmišljanjima. Svaku negativnu emociju koju imamo pobudila su negativna razmišljanja. Važnije je raditi na razmišljanju nego na simptomima straha.“

Suočavanje sa strahovima

Doktorka Mekorn pokušava da svoje pacijente izbavi iz đavoljeg kruga negativnih razmišljanja n i straha. To naravno nije nimalo lak zadatak jer razgovor o tremi predstavlja tabu temu koju svi prikrivaju. Lekarka iz Bona trenutno radi na studiji koju želi da objavi krajem godine. Uverena je da može da pomogne pacijentima koji pate od preterane treme: „Mi psihijatri u poslednjih nekoliko godina dobijamo sve više potvrda da je bihejvioralna terapija najuspešnija za poremećaje anksioznosti. Pacijenti prepoznaju situacije u kojima su osetili strah. Posebno loše situacije se izdvajaju. Analizira se svaka situacija u kojoj su se javila razmišljanja koja su izazvala tu istu situaciju. Razvili smo jasnu strategiju vežbi u kojima pacijenti svesno iskušavaju svoje strahove. Radi se o takozvanim vežbama sukobljavanja. Na taj način se stiče rutina koja onemogućava osećaj straha i pacijenti uče kako da budu suvereni u odnosu na osećaj straha.“

U cilju oslobađanja od treme pacijenti dobijaju praktične domaće zadatke u kojima se suprotstavljaju zastrašujućim situacijama. Jedan muzičar u orkestru je tako imao ideju da muzičke partiture koje kod njega izazivaju strah pokuša da svira na ulici. Putovao je i nastupao kao ulični muzičar sve dok nije usavršio sviranje i ponovo mogao sa radošću da se prepusti svojoj profesiji.

Terapija lečenja od treme može da bude veoma zamorna i stresna, ali je veoma važna činjenica da su šanse za izlečenje veoma dobre. Doktorka retko i vrlo ciljano pacijentima prepisuje lekove: „To zavisi od stanja pacijenta, pojedinci već nakon nekoliko sati kažu bitne informacije. Imala sam pacijente koji su dolazili tri dana uzastopno i postizali su veoma dobre rezultate. Zatim je bilo slučajeva koji su dolazili redovno svake nedelje i zatim odlučili da se tremom sami bore. Većina pacijenata vrlo brzo stiče samopouzdanje i ja im više nisam potrebna. A to i jeste moj cilj,“ kaže doktorka Dajdra Makorn.

Autori: Stegen Gudrun / Željka Bašić Savić
Odg. urednik: Nemanja Rujević