Dokumenta 2007.

Bilo da se radi skulpturama ili instalacijma na otvorenom prostoru ili o radovima smešetenim u zgradama.

Jedna od specifičnosti Dokumenta od kako postoji 1955. je da umetnicima i njihovim delima pruži šansu da profunkcionišu na jedna sasvim novi, drugačiji način.

Zbog toga se pored velikih imena predstavnika klasične moderne Klea, Manea nalaze i bezimeni tkači čuvenih persijkih i indijskih tepiha kao i najvećim delom – mladi savremenici iz svih delova sveta – posebno iz Afrike.

U ovoj kratkoj priči o Dokumentima 2007. svakako se mora pomenuti Afrikanac Romuald Hazoume i njegov brod zvani čežnja. Radi se o čamcu napravljenom crnih benzinskih kanistera presečnim na pola ,čiji su gornji delova spojeni– tako da je zapravo prefektnog oblika, ali sav kao izrešetan rupama.Sa strane vise dva staklena balona u kojim su papiri sa ispisanim željama nevidljivih putnika ovog čamca i istovrmeno brodolomca. Jer, jasno je da ovaj čamac nikada neće zaplovoti i stići do svog odredišta ,zemlje snova, neke od zemalja Zapada pretpostavljamo. U pozadani čamca vidi se velika foto tapeta – predivna peščana plaža sa palmama i crnoputom decom koja posmatrača gledaju pravo u oči. Poruka je jasna i bolna. Oni bi hteli da dodju kod nas , da budu na našem mestu- baš u ovom trenutku , a mi , premoreni zbog posla koji smo ostavili samo za kratko i kiše koja neprestano pada...želimo na tu plažu u tu bezbrigu. To je sveže, to je bolno , to je umetnost – to ne treba niko da vam kaže ,to se oseti.

Romuld Hazoume je možda najboilje predstvio jednu od glavnih tema ovogodišnjih Dokumnta – izolacija i proterivanje.

Engelskinja Meri Keli se u jednom od radova koji se mogu videti u Novoj galeriji u Kaselu bavi sudbinom dečaka sa Kosova koji je u ratu izgubio svoj identitet. Tekst, koji Keli rado koristi u svim svojim isntalcijma – ovaj put je ispisan na filteriam za usisivač – koji se kao velika talasata bordura prostiri čitavom jednom velikom sobom.

Meri Keli je je napravila i jednu kućicu od mlečnog stakla u koju može da se udje i koja je snažno osvetljena .Kućica spada u nejna feminstička dela i opet tekst ima važnu ulogu – vizuelno – jer je izrezan u staklu, a o sadržaju sama umetnica kaže: »Rečenice potiču od ljudi koje srećem u svakodenvom životu. Uopše svakondnevica je moja tema i to kako od nje pravim umetnost.»

Recimo na kraju da je jedno od centralnih mesta na ovogodišnjimj Dokumenetima dobila umetnica iz Zagreba Sanja Iveković koja je u samom centru grada zasadila crveni mak , koji na žalost zbog lošeg vremena i kažu ptica koje su posjale seme, nije baš bog zna kako nikao.

Tu je i Mladen Stilinović sa «eksploatacijom mrtvih» – kritikom socijalizma i njegovih oblika ne slobode.

Baš tu smo sreli studentkinju arhitekture Jasminu , poreklom iz Slavonije, koja je duže nego ostali zagledala stare jugosloveneske novčanice i fotografije sa partisjkih sastanaka i radnih akcija..

Šta bi nekoga navelo da poseti Kasel da nije Dokumente – možda jedino želja da vidi mesto gde su braća Grim, mada živeći tu samo 3 godine ,zapisali i svetu poklonili najlepše bajke : Crvenkapu, Snežanu i sedam patuljaka...i nema šta grad lepo leži smešten u srcu Nemačke na šumovitim brežuljcima. Verovatno je poprilično uspavan kada se nestane dobrodošla gužva raznolike publike koja dolazi iz celog sveta kako bi videla – ne samo umetnička dela već i njihov prostorni i vremenski kontekst.