Dometi Gvozdene kupole

Izrael trenutno ima sedam odbrambenih raketnih sistema tipa Gvozdena kupola. Ti sistemi su u protekle dve sedmice bili maksimalno korišćene za presretanje Hamasovih raketa ispaljenih iz Pojasa Gaze. Svaki sistem protivraketne odbrane košta oko 50 miliona dolara, a svako presretanje rakete košta 20.000 dolara. Gvozdena kupola ima stopu uspešnosti od 85 do 90 odsto. Projektili ispaljeni iz Gaze, koji stižu čak do lučkog grada Haife na severu Izraela, su ili presretani i razoreni u vazduhu ili preusmereni na more, odnosno nenaseljeno područje.

Preveliko poverenje u Kupolu

Ideja za ovakav protivraketni sistem se prvi put pojavila sredinom devedesetih. U to vreme je na Izrael počela da puca islamistička paravojska Hezbolah, tada stacionirana isključivo u Libanu. Ali koncept Gvozdena kupola je stvarno pokrenut tek 2004, kada je Deni Gold preuzeo vođstvo vojnog istraživanja i razvoja odbrane u Izraelu. Zatim je 2007. stigao nalog da se razvije odbrambeni štit i od tada na tom projektu radi lokalna firma Rafael Advanced Defense System. Pravi se osmi sistem protivraketne odbrane, a uz finansijsku podršku Sjedinjenih Država, Izrael želi da izgradi još više postrojenja. Ona se uglavnom sastoje od tri komponente: radara za otkrivanje i lociranje, sistema za kontrolu oružja i lansirane jedinice.

Stručnjake kao što je Jiftah Šapir sa Nacionalnog instituta za bezbednosne studije u Izraelu brine to što efikasnost tog odbrambenog sistema u javnosti stvara osećaj lažne sigurnosti, tako da ljudi alarmne sirene više ne uzimaju ozbiljno. „Ljudi ne paniče, imaju tendenciju da sirene shvataju olako. Ali stopostotnu bezbednost niko ne može da garantuje.“ Tako misli i general Deni Gold, jedan od ljudi koji su razvili Gvozdenu kupolu. Priznaje da sve više ljudi potcenjuje rizik, jer polaze od toga da će ionako sve rakete biti presretnute. To se posebno odnosi na javne ličnosti.

Mnogi stanovnici Tel Aviva i Jerusalima imaju utisak da vlada lažan osećaj sigurnosti. Drugi međutim tvrde da tretiraju situaciju sa potrebnom ozbiljnošću. Sara Grosman iz Jerusalima kaže: „Svi znaju da čak i uz funkcionisanje antiraketnog štita opasnost preti i od delova rakete koji posle eksplozije u vazduhu padaju na zemlju i da je uvek najbolje biti negde unutra.“ Ekspert za bezbednost Deni Gold naglašava da odbrambeni raketni sistem nije jedini lek protiv napada Hamasa: „Odbrana je kombinacija Gvozdene kupole, sirena i opsežnih obaveštajnih operacija. Sva tri nivoa se uzajamno podržavaju. Ali, ljudi ne bi trebalo da sede kod kuće i ne rade ništa, misleći da će odbrambeni štit nad glavama sve bez greške da sredi.“

Spasavanje života Izraelaca

Gold je u ovom trenutku retko u javnosti. Ali, kada ga ljudi prepoznaju na ulici, oni koji znaju da je bio uključen u razvoj sistema odbrane, rukuju se, zahvaljuju mu i nazivaju ga herojem. „Glavni cilj u razvoju sistema protivraketne odbrane je bio da se spasu životi Izraelaca. Mislim da je to ogroman uspeh ne samo za mene nego i za nekoliko stotina ljudi koji su na njemu radili nekoliko godina. Oni su najbolji među najboljima, krem visoke tehnologije u Izraelu.“ Sekundarni cilj je, dodaje Gold, bilo sprečavanje veće ekonomske štete.

On odbacuje nedavnu kritiku eksperta za oružje i savetnika Ričarda Lojda koji kaže da je Gvozdena kupola potpuni neuspeh, jer sistem prilikom presretanja projektila ne detonira eksplozivne bojeve glave raketa koje imaju šrapnele. Gold kaže da Lojd totalno greši: „On nema veze sa tehnologijom sistema protivraketne odbrane niti sa stvarnošću. Istina je da Gvozdena kupola presreće skoro sve.“ Gold se takođe veoma trudi da uveri ljude, da najnoviji napadi iz Libana neće prekoračiti mogućnosti izraelskog sistema odbrane.