Domovi specijalizovani za negu muslimana

Najčešće je stid prevelik da bi se otišlo u ambulantu ili čak osoba ostavila u Domu za brigu o starima i bolesnima. Ipak broj ljudi muslimanske vere koji zavise od tuđe nege sve više raste. Članovima porodice je sve teže da paze na njih, posebno ako svi rade. Odnedavno u mestu Bilefeld postoji ambulantna služba u kojoj se Muslimani brinu o Muslimanima.

Fatma Polat je od rođenja invalid. Roditelji su se donedavno starali o 50-godišnjoj ženi iz Bilefelda. Ali sada to više ne funkcioniše, kaže Fatma: “U međuvremenu je postalo vrlo teško. Ranije sam mnoge stvari sama radila, a moji roditelji su pomagali. Moji roditelji su u Nemačkoj radili 41 godinu i sada su u penziji. Ostarili su i ne mogu više da se brinu o meni.”

Kriterijum da zaposleni govore turski?

Fatma Polat još uvek živi kod roditelja, ali se o njoj staraju ljudi iz ambulantne službe za negu koji su se specijalizovali za potrebe muslimana. Pre toga je Fatma zatražila običnu negu. Ali kriterijum za promenu je bio da zaposleni govore turski. Negovatelji starih u Nemačkoj do sada nisu bili obučeni za ovu klijentelu. Ali Fatma Ovda je odnedavno u Bilefeldu otvorila prvu ambulantnu službu za negu muslimana od muslimana. “Srcem i rukama” glasi slogan 37-godišnje vlasnice koja se o bolesnima brine prema pravilima Kurana.

“Kada uđem u stan gospođe Polat, najpre se izujem. O ženskim mušterijama se brinu žene, a nikako muškarci – na to vrlo pazim. Sa muškarcima se ne rukujem, osim ako oni to ne žele. Razlika između moje i drugih služba za negu jeste da naši zaposleni govore više jezika. U prvom planu su ljudi muslimanskog porekla.“

Takođe ima pravila kada je reč o nezi tela i pristupu telesnim izlučevinama. Muslimani često odbijaju da kupaju celo telo, a prilikom inkontinencije je često pranje, presvlačenje i promena posteljine obavezno. Samo tako je pacijent u stanju da ispuni njegove verske obaveze. Ophođenje prema teškim bolesnicima unutar muslimanskih porodica jeste osetljivo pitanje.

„Trenutno imam jedan takav primer. Nega oca je vrlo teška kod kuće. Savetovala sam porodicu da razmotri dodatnu negu, ali to deci pada vrlo teško. Ona kažu: on je naš otac, on se brinuo o nama i mi ćemo sada brinuti o njemu. Ali deca se zaista žrtvuju. Pre svega zbog mišljenja drugih: “Šta misle poznanici, susedi o nama, koliko smo mi loša deca?” To je česta pojava i vrlo je opterećujuće za članove porodica. A time nijedan član sebi ne čini uslugu. Vidim da deca pate, kao i porodice te dece,” priča Fatma Ovda.

Postoji već nekoliko takvih domova

Profesionalna nega je posebno kod teških bolesnika važna - nju ne može da pruže članovi porodice. Ipak, pristati na ambulantnu službu za negu je očito povezano sa manje stida nego kada roditelje treba ostaviti u domu za negu. Širom Nemačke ima samo nekoliko domova koji su specijalizovani za negu muslimana. Berlin nudi nekoliko međunarodnih ustanova koji su specijalizovani za useljenike – u njima personal govori više jezika, postoji molitvena soba, kao i specijalni obroci.

U Duizburgu postoji jedan multikulturalni dom za negu Nemaca i useljenika. Ali proširenje ponude i te kako bi doprinelo poboljšanju brige o starima u Nemačkoj, kaže Ralf Krause, šef doma u Duizburgu “Kuća na sandbergu”:

“Mora postojati raznolikost ponude. To znači, da mora da postoje i čisto muslimanski domovi. Ali uvek je aktuelna politička diskusija o državi u državi, kao i strahu. Ali to će naše društvo naučiti da nije svaka vrsta separacije pretnja, već je u tome zapravo šansa.”

Autori: Ulrike Humel / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Jakov Leon