Donjeck godinu dana nakon „referenduma“

„Dan Republike“ – piše na ogromnim posterima pored ulica. Ispod toga je i datum, 11. maj, potom crno-plavo-crvena zastava i dvoglavi orao. Tako je u Donjecku ovog 11. maja proslavljeno „uspostavljanje države“. Na ulicama se čula muzika, održane su i demonstracije. Prema rečima organizatora, na ulice je izašlo 30.000 ljudi. Među njima je bila i Olga, po zanimanju učiteljica: „Rečeno nam je da moramo da izađemo na ulice, ali, u suštini, niko i nema ništa protiv toga.“ Novi vlastodršci isplatili su zaostale plate. „Svi nastavnici su zadovoljni“, kaže ona.

Rusija ne isključuje mogućnost priznanja

Stanovnici istočnoukrajinskih regiona Donjeck i Lugansk pre godinu dana glasali su za otcepljenje. Takozvani „referendum“ organizovali su naoružani proruski separatisti koji su u mesecima pre toga preuzeli vlast. Oni tvrde da je 90 odsto stanovnika podržalo „samostalnost države“. Glasanje je bilo nelegalno jer zakoni Ukrajine ne predviđaju održavanje lokalnih referenduma. Postoje sumnje i u sam ishod glasanja jer nije bilo nezavisnih posmatrača čitavog procesa.

Samo dan kasnije, ta dva regiona proglasila su nezavisnost i osnovala su „Narodne Republike“. Na njihovom čelu našli su se aktivisti iz Moskve, poput „premijera“ Aleksandra Borodaja. „Narodne Republike“ nisu priznali ni Ukrajina, ni Rusija. Moskva, međutim, ne isključuje mogućnost da to učini. „Pratićemo realnost stanja na terenu“, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin pre nekoliko sedmica.

Prebacivanja na račun Kijeva

Pre krize, u ta dva regiona živelo je sedam miliona ljudi. Prema različitim procenama, danas ih je tamo upola manje. Milioni su pobegli ili u pravcu unutrašnjosti Ukrajine ili ka Rusiji. Ostali su uglavnom simpatizeri separatista ili oni koji nisu imali novca da otputuju.

Teško je proceniti kakvo je danas raspoloženje među onima koji su ostali. Mnogi iz straha ne žele da kažu svoje ime niti da upute kritike na račun novih vlastodržaca. Tetjana iz Donjecka priznaje da je pre godinu dana izašla na referendum i glasala za nezavisnost. Danas kaže da je bila za veći stepen autonomije, ali ne i za otcepljenje. Ta 50-godišnja žena za rat i brojne mrtve optužuje ukrajinsku vladu. Kijev nije hteo da Donjecku odobri autonomiju. Ona je zadovoljna sadašnjim stanjem stvari.

Jedan poslovni čovek koji je hteo da ostane anoniman, razočaran je „Narodnom Republikom Donjeck“. „Izašao sam na referendum jer sam se nadao poboljšanjima. Ispalo je drugačije: rat i novi vlastodršci sa automatima u rukama“, kaže on. Svuda vladaju siromaštvo i nezaposlenost – tako on svodi bilans.

Podrška separatistima se udvostručila

Ukrajinska vlada skoro da i nema uvida u stanje na područjima pod kontrolom separatista, navodi Volodimir Panioto, direktor Kijevskog instituta za sociologiju (KMIS). Njegov institut je u martu sproveo ispitivanje sa obe strane linije fronta. U delu istočne Ukrajine pod kontrolom vlade, samo osam odsto ispitanika izjasnilo se za otcepljenje od Ukrajine. U otcepljenim regionima, međutim, ideju je podržalo 42 odsto ispitanih. To je dvostruko više nego pre godinu dana.

U svakom slučaju, u obe „Narodne Republike“ većina ljudi je za ostanak u Ukrajini. Računa se s tim da je i mnoštvo od oko milion izbeglica koje su iz tih regiona pobegle u unutrašnjost Ukrajine, protiv otcepljenja. Svitlana Zakrevska ubraja se u takve. Ona se u okviru nevladine organizacije Allianz brine o izbeglicama. Potiče iz Donjecka, a danas živi u Kijevu.

Život od danas do sutra

„Oni koji su morali da napuste Donjeck i koji su srcem i dušom za Ukrajinu, žele da ilegalne snage napuste Donjeck i da se vrate kućama“, kaže ona. Zakrevska veruje da su ukrajinski političari mogli da zaustave separatiste prošle godine. „Oni su morali da idu od vrata do vrata i da svima redom pruže ruku“, kaže Svitlana. „Međutim, bili su zaokupljeni podelom funkcija.“

„Referendumi“ na istoku Ukrajine održani su dve sedmice uoči vanrednih predsedničkih izbora. Svitlana se danas ne usuđuje da razmišlja o daljoj budućnosti, baš kao ni Olga, učiteljica iz Donjecka. Svitlana ne zna kada će i hoće li uopšte doći kraja ratu. Ona živi od danas do sutra.