Donjeck: Mala grupa, veliki strahovi

Oko 40 kilometara deli istočnoukrajinski industrijski grad Harkov od granice sa Rusijom. Putevima obično saobraća dosta kamiona i automobila, ali je poslednjih dana na toj najvažnijoj drumskoj saobraćajnoj vezi između Ukrajine i Rusije začuđujuće malo prometa. Na putu od Harkova ka ruskom Belgorodu, na sve strane se vijore ukrajinske zastave. Neposredno pred samu granicu, nalaze se dva tenka. Napetost tu postaje vidljiva.

Vojnici su dobro raspoloženi?

Ukrajinski general-major Artur Stanislavovič odgovoran je za tu oblast. „Raspolažemo informacijama koje potvrđuju koncentrisanje ruskih snaga nedaleko od granice. Ali svima je jasno da se pogranična policija ovde bavi uobičajenim zadacima, pre svega regulisanjem saobraćaja.“

Ipak, stiče se utisak da je u pograničnim oblastima mirno. Doduše, pojačano prisustvo vojnih snaga odrazilo se na promet u tom delu zemlje. „Vojnici su dobro raspoloženi. Ali ukoliko dođe do sukoba, mi smo spremni“, kaže samouvereno Stanislavovič.

Jedva da neko prelazi granicu

Za mnoge Ukrajince i Ruse koji žive nedaleko od granice, situacija je isuviše komplikovana. Retko ko se usuđuje da pređe granicu i obiđe rodbinu ili komšije. Svi strahuju od ulaska ruskih snaga u Ukrajinu. Nikad se ne zna šta bi se na granici moglo dogoditi. Nije isključeno da bi se njihov odlazak u susednu zemlju mogao protumačiti kao provokacija.

„Broj građana koji prelazi granicu se prepolovio. Zašto je tako, teško je reći. Većina ostaje kod kuće iz straha da bi im se nešto moglo dogoditi. Naš zadatak je isti. Trudimo se da organizujemo prelazak granice što je najbolje moguće“, kaže pogranični službenik Dimitro Šurovaj, dodajući da je grad Harkov među Rusima bio prilično omiljen, pre svega zbog šopinga i zabave koje taj milionski, ukrajinski grad nudi.

Na stotine provokatora vraćeno kući

Turista je u svakom slučaju manje, ali se zato povećao broj „nepoželjnih gostiju“. Provokatori iz Rusije, kako ih ukrajinskih graničari nazivaju, pokušavaju da pređu granicu, kako bi pružili podršku proruskim snagama u Ukrajini, koje „neredima pokušavaju da destabilizuju zemlju“. Portparol ukrajinske pogranične službe Aleksander Moskvin kaže da je u poslednjih nekoliko sedmica na stotine „siledžija iz Rusije“ poslato nazad.

„Odmah nakon događaja u Krimu, počeo je da raste broj onih koji tim povodom dolaze u Ukrajinu. Čak i ne kriju povod zbog kojeg dolaze. U prtljagu bismo obično pronalazili zastave i uniforme“, priča taj oficir. Nije tajna da su kontrole na granici pojačane i zbog koncentrisanja ruskih snaga u pograničnom području. Ukrajinski vojnici i policija proširili su betonske barijere, tu je i par tenkova, a iskopani su i dublji rovovi, koji bi, kako kaže Moskvin, trebalo da spreče „ulazak ruskih snaga“. Barem na neko vreme, dok ne dođe pojačanje iz drugih delova Ukrajine.

„Mi smo javnosti stavili do znanja da smo spremni u slučaju agresije. Zamislite da je Putin odmah nakon anektiranja Krima ovde poslao svoje snage, to bi bilo užasavajuće. Zahvaljujući našoj reakciji i pripremama, ovde neće biti rata“, samouveren je Moskvin.

U Donjecku i dalje napeto

Za razliku od Krima, grupa građana koja u Donjecku pokušava da izdejstvuje nezavisnost, pribegavajući istom scenariju okupiranja institucija lokalne vlasti, nema tako veliku podršku, kao što je to bio slučaj na ukrajinskom poluostrvu. Ipak, situacije je napeta i opasna, naročito za strane novinare koji izveštavaju za lica mesta.

Reporter nemačkog javnog servisa Norbert Han, prekinut je tokom javljanja uživo ispred okupirane vladine zgrade jer su mu u jednom trenutku prišli pripadnici proruskih „Revolucionara“, zatraživši da pod hitno napusti to mesto. Ruski novinari nemaju problema da priđu zgradi, jer su viđeni kao izveštači medija koji „izveštavaju objektivno“.

Iako sigurno predstavljaju jedan deo lokalnog stanovništva, stiče se utisak da oni nemaju tako veliku podršku građana. Istovremeno, informacije o tome kako su pristalice „Revolucionara“ naoružani, nemački reporter nije mogao da potvrdi. „O tome da raspolažu vatrenim oružje se uglavnom govori. Na internetu su se pojavile fotografije na kojima ti ljudi poziraju sa oružjem, ali ja lično nisam video nikoga. Ako i raspolažu oružjem, verovatno je reč o pištoljima iz okupiranih objekata, koje je zapravo u vlasništvu tajnih službi“, tvrdi Han.

Američki bezbednjaci u ukrajinskoj vojsci?

Žitelji Donjecka su uglavnom mirni i ne može se reći da grad deluje „opkoljeno“. Ljudi normalno odlaze na posao. „Pre bi se moglo govoriti o izolovanom, malom gradskom ostrvu, na kojem su vladine zgrade okupirane“, dodaje reporter nemačke televizije ARD, navodeći da incident deluje bizarno, jer se nigde drugde u gradu ne raspravlja o dešavanjima u zgradi uprave, a nema ni okupljanja, niti protesta za i protiv „pripajanja Rusiji“.

Situacija se ne može porediti sa onim što se dogodilo na Krimu. „I ovde ima ljudi koji su odrasli u sovjetskim vremenima i koji bi se radije okrenuli Rusiji. To su uglavnom stariji ljudi. Mlađi, obrazovani, protive se daljoj podeli zemlje“, kaže Norbert Han. Inače, Rusija tvrdi da su ukrajinsku vojsku infiltrirani američki borci, kao što je to navodno bio slučaj tokom protesta na Majdanu. Informacije kako je oko 150 američkih ljudi iz privatnih firmi za obezbeđenje („Blekvoter“ ili „Gejston“), niko nije uspeo da potvrdi.

Autor: Jakov Leon (ard, dpa)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković