Doping kontrole u Nemačkoj

U Nemačkoj se kontroliše praktično svaki sportista koji učestvuje na međunarodnim takmičenjima. Poslednji precizan zvanični izveštaj o broju tih kontrola tiče se 2006. godine, kada je sprovedeno ukupno 8196 kontrola među ovdašnjim sportistima. Predstavnici Nacionalne anti-doping agencije prate velika takmičenja, ali i treninge na kojima se pojavljuju nenajavljeno. Tako je iste godine izvršeno 4517 kontrola na treninzima i 3679 kontrola za vreme i nakon samih takmičenja. Pozitivni rezultati su zabeleženi u 62 slučaja, odnosno 0,74 odsto. Kritičari lova na dopingovane sportiste tvrde da kontrole, s obzirom na mali broj prekršaja, predstavljaju nepotreban trošak. Ali, država im odgovara da je sportista ogledalo društva i da moraju da se povinuju kontrolama.

Nemački vrhunski sportisti svoje samoostvarenje uglavnom vide u pobedi na Olimpijskim igrama. Koliko je taj uspeh važan i čitavim nacijama, videlo se iz nervoznih reakcija ovog ili onog državnog vrha na neuspehe sopstvenih sportista na Olimpijadi u Pekingu. Ruski predsednik Putin je u pretećem tonu iz Moskve razgovarao sa šefom ruske olimpijske delegacije, Amerikanci su pokušali da dokažu da su osvojili više medalja od Kine, čak je i Jamajka našla ključ prema kome je uspela sebe da proglasi za najuspešniju zemlju Olimpijade. Izgleda da to nikome nije svejedno.

Uspeh se ogleda u broju olimpijskih medalja

Kristof Bergner, državni sekretar u nemačkom ministarstvu unutrašnjih poslova, zadužen i za sport, kaže: „Vidim veliku potrebu da se sposobnosti naše zemlje ogledaju i u bilansu medalja na Olimpijadi i smatram to legitimnim“.

Tomasu Bahu, predsedniku Nemačkog olimpijskog saveza, država nije baš tako sveta mera svega. Vrhunski sportisti treba da motivišu ljude kao uzori, kaže on, i dodaje: „Želimo lovorovo lišće, ali ne ono koje je uprljano“.

Nećemo zlato po svaku cenu

Profesor Ditmar Mit sa univerziteta u Tibingenu prenosi: „Potrebne su nam zlatne medalje, ali ne po svaku cenu. Moramo ozbiljno da se pozabavimo pitanjem: Kakva je cena koju smo spremni da platimo da bismo uspeli?“

Najteža kazna

Kada je cena dopingovanje, granice u Nemačkoj utvrđuje Zakon o poboljšanju suzbijanja dopinga u sportu koji je stupio na snagu 2007. Prema tom zakonu, čak je i posedovanje dopinga krivično delo, sve i ako nema upotrebe, ukoliko je reč o značajnoj količini zabranjene supstance. Najteža kazna se izriče za snabdevanje dopingom osoba mlađih od 18 godina ukoliko one taj doping primene – 10 godina zatvora.

Autor: Benjamin Vist / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivana Ivanović