Doping? Pa to je normalna stvar…

Štefan Mačiner, bivši sportski menadžer i prodavač dopinških sredstava, se ne kaje. Naprotiv, on upoređuje vrhunski sport sa „krdom crnih ovaca u kojem se nađe i pokoja bela“. U razgovoru za nemačke medije Mačiner objašnjava: „Ti živiš u jednom paralelnom svetu u kojem doping nije zabranjen. On je, doduše, zabranjen pravim propisima, ali u tom zatvorenom krugu vrhunskog sporta, u kojem se otvoreno o tome govori, među sportistima, trenerima i delimično sportskim radnicima, to je sasvim normalno.“

Lako je pobeći od antidoping komisijie

On tvrdi da je doping i dalje deo svakodnevice u vrhunskom sportu i da su mogućnosti otkrivanja minimalne: „Za one koji žele doping i koji nalaze mogućnosti i to rade profesionalno, antidopinška kampanja ne predstavlja prepreku. Ako neko želi da ide tim putem, onda će to i uraditi, a opasnost da će biti otkriven je ravna nuli.“

Mačiner takođe iznosi mišljenje da dopinška sredstva koja se uzimaju u manjim količinama i u kraćim vremenskim razdobljima nisu štetna po zdravlje. On napominje da danas ionako živimo u jednom „dopingovanom društvu“ u kojem su određena dopinška sredstva normalna pojava: „Sredstva za koncentraciju za ispite na fakultetu, vijagra za krevet, kokain za preopterećene menadžere, ritalin za samohranu majku sa tri radna mesta, tablete za spavanje za one koji su aktivni noću, sredstva protiv bolova za osetljive osobe, kofein za spavalice, alkohol za one koji sve to više ne mogu da podnesu.“

Pravovremene informacije o kontrolama?

Mačiner u svojoj knjizi, koju je napisao zajedno s austrijskim sportskim novinarom Manfredom Berom, detaljno opisuje kako je tekla trgovina doping sredstvima. On tako priča da je u svom prtljagu krijumčario vrećice sa krvlju na Olimpijskim igrama u Torinu, o saradnji s laboratorijama koje su obavljale zvanične doping kontrole, o sudelovanju jednog medicinskog stručnjaka u dopingu koji je to činio „za dobro nacije“.

Mačiner objavljuje i izjavu bivšeg austrijskog skijaškog trenera Valtera Majera, koji je takođe bio osumnjičen za doping. Majer kaže: „Poznato je da je u Austriji bilo slučajeva u kojima su predsednici sportskih saveza ili sami istražioci dopinga obaveštavali sportiste o predstojećim kontrolama. U određenim, posebno važnim sportskim disciplinama, znalo se i godinu dana ranije kada će biti provedena njihova tri testa na doping.“

Imena ostaju tajna

U svojoj šestogodišnjoj dilerskoj karijeri, Mačiner je sarađivao sa sportistima iz 13 država i 12 sportskih disciplina. On je prošle godine pred sudom u Beču osuđen na 15 meseci zatvora, od čega 14 uslovno. Proglašen je krivim zbog davanja EPO-a, testosterona, insulina i ljudskog hormona rasta (hGH) biciklisti Bernhardu Kolu i triatlonki Lisi Hithaler, ali i još nekim neimenovanim sportistima. Štefan Mačiner imena drugih učesnika doping skandala nije želeo da oda u sudskom postupku, a ne objavljuje ih ni u knjizi – verovatno u strahu od privatnih tužbi.

ajg/nr/dpa/rtre