Doprineti uklanjanju nepravde Gvantanama

Nemačka bi trebalo da primi nekoliko zatočenika iz baze Gvantanamo, čije je zatvaranje predsednik SAD Barak Obama obećao kada je preuzeo dužnost, i tim povodom list Drezdner nojeste nahrihten piše:

„Zatvaranje logora u bazi Gvantanamo je apsolutno američko unutrašnje pitanje. Iako je svet, pre svega Evropa, godinama insistirao na ukidanju te vrste internacije, pogrešno je tempo ukidanja vezivati za spremnost drugih zemalja da prihvate zatočenike. Ukoliko nema razloga da ne budu pušteni iz Gvantanama, zašto ne bi mogli i da odu u SAD.“

Suprotan stav zastupa list Frankfurter rundšau:

„Berlin mora jednostavno reći „DA“ kada je reč o prijemu zatočenika iz ilegalnog logora Gvantanamo. Vreme je da posle pravih reči uslede i prava dela, vreme je za sopstveni doprinos otklanjanju jedne velike nepravde. Nemački doprinos ukidanju te nepravde i ne bi bio tako veliki. U pitanju je samo pet zatvorenika za koje je potrebno naći zemlju koja bi ih primila. Naravno, sa tim su povezana mnoga pitanja… Ali sva ona su u senci obaveze da se ukloni Gvantanamo kao simbol srama“.

Sličan stav zauzima i Fajnenšel tajms Dojčland koji piše:

„Kukavički je oštro kritikovati logor u bazi Gvantanamo, a ne pomoći da se on zatvori. Ne vredi se stalno hvaliti prijateljstvom sa SAD, ako se partnerima ne pomogne da otklone veliku grešku. Niko ne kaže da prijem zatočenika iz Gvantanama ne predstavlja problem. Ko je godinama bio zatočen u američkom logoru na kraju počinje da mrzi Amerikance, pa i sve što je zapadno, makar pre zatočeništva i ne bio radikal. Prema američkim statistikama deset odsto oslobođenih iz Gvantanama ponovo se priključilo raznim ekstremističkim grupama. Sa tom opasnošću mora se izaći na kraj, i politički, i policijski. Ali to ne može biti razlog da Nemačka kaže „NE“ kada je reč o preuzimanju odgovornosti.“

Na sledećoj strani­:

Erdogan posebno ne voli Merkelovu

Erdogan posebno ne voli Merkelovu

Nemačka kancelarka Angela Merkel danas i sutra je u poseti Turskoj i tim povodom list Rajn-Nekar-cajtung piše:

„Angela Merkel putuje u Ankaru sa dugom listom nerešenih problema, među kojima pitanje da li je potrebna veća integracija mladih Turaka u nemačko društvo i da li je potrebno više turskih škola u Nemačkoj i nije najvažnije. Erdogan je zahtevom za otvaranjem turskih gimnazija samo doprineo zahlađenju uoči posete koleginice koju naročito ne voli. Naime, turski premijer zna da nemačka kancelarka ne podržava zahtev da Turska postane punopravna članica EU.“

List Veclarer noje cajtung o poseti piše:

„Ideja o specijalnom partnerstvu EU sa Turskom Angele Merkel otežava turskom premijeru da na domaćoj političkoj sceni stiče poene objašnjavajući prednosti članstva u Uniji. S druge strane, izvesno je da, zastupajući takav stav, Merkelova stiče poene kod svoje publike, članova i pristalica stranaka Unije. I istovremeno jasno stavlja do znanja ko u Nemačkoj vodi spoljnu politiku – ne nadležni ministar Gido Vestervele, nego predsednica vlade. Sada se Vesterveleu sveti što se upustio u domaću raspravu o primaocima socijalne pomoći kao navodnim zabušantima da bi tako sam propustio nešto da uradi – da nemačkoj spoljnoj politici da jasan, liberalan karakter.“ (Predsednik liberala se, naime, zalaže za prijem Turske u EU.)

Komentator lista Emder cajtung povodom posete kancelarke setio se masakra nad Jermenima tokom Prvog svetskog rata i piše:

„Tokom istorije vlade mnogih zemalja preuzele su veliku krivicu: primera je više nego dovoljno – prvi među njima je ubistvo šest miliona Jevreja od strane Nemaca. Francuzi su počinili nedela tokom rata u Alžiru, Belgijanci su se varvarski ponašali u svojoj koloniji Belgijskom Kongu, naseljenici u Severnoj Americi bili su bezobzirni prema Indijancima, a Turci su pobili stotine hiljada Jermena tokom Prvog svetskog rata. Ponovo se rasplamsao spor da li je to bio genocid i taj spor opterećuje odnose Turske sa zapadnim zemljama. Ali, mrtvi ostaju kao činjenica. Najčešće je potrebno mnogo vremena da bi države priznale nedela koja su počinile tokom istorije. Ponekad je potrebno stotinu godina, pa i više. U slučaju Turske, dakle, još ima nade“.

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević