Dosijea se plaše akteri nevesele prošlosti

Predlog zakona koji je sada na stolu je zapravo nacrt koji je Srpski pokret obnove (SPO), zajedno sa grupom nevladinih organizacija, izradio još tokom 2004. i 2005. godine. Taj predlog zakona je nakon toga stigao i u Skupštinu Srbije, ali se poslanici o njemu nikada nisu izjašnjavali. U tom trenutku za to jednostavno nije bilo političke volje.

Sadašnja situacije je nešto drugačija. Većina političkih stranaka deklarativno podržava usvajanje ovog zakona, i predlagač SPO očekuje da će se o tome postići saglasnost, kako bi Srbija zakon usvojila do kraja godine. Međutim, postoje i stranke koje se tome protive. Nova Srbija (NS) smatra da je to zabava za narod bez ikakvog efekta, dok Srpska radikalna stranka (SRS) upozorava da to može biti iskorišćeno za unutrašnjo-političke obračune. Otvaranju svih dosijea se protivi i Demokratska stranka Srbije (DSS). U ovoj stranci kažu da ne razumeju šta znači otvaranje svih dosijea od 1945. godine do danas; oni podržavaju lični uvid u dosijea, što je i do sada bio slučaj, ali da je besmisleno otvaranje svih dosijea za javnost.

Akteri nevesele istorije

Tajni dosijei su deo istorije, i u toj istoriji su postojali neki akteri, kaže za Dojče vele Vladimir Vodinelić, direktor Centra za unapređenje pravnih studija. Oni koji su sada akteri na političkoj sceni, to su bili i pre promena 2000. godine, i to je razlog zašto se i danas protive otvaranju tajnih dosijea: „Mnogo je u našem političkom prostoru onih koji imaju svog udela u izgradnji naše nevesele autoritarne prošlosti. I otuda i ne čudi što od tog fenomena otvaranja dosijea zaziru svi oni koji su se ugradili u tu našu neveselu prošlost, koja bez njih ne bi izgledala takva kakva jeste“, kaže Vodenilić.

Politička volja sada postoji i to nam daje nadu da će ovaj zakon zaista biti usvojen, ocenjuje za DW Dejan Milenković, docent na Fakultetu političkih nauka. Otpori su sve slabiji, kaže Milenković, i na slabljenje tog otpora je pre svega uticao protok vremena. Političari koji su i sada aktivni se ipak pribojavaju da otvaranje tajnih dosijea može naškoditi njihovim političkim karijerama, jer se ne može isključiti da oni zaista posluže za političke obračune: „Informacije iz dosijea, na neki način, mogu biti neproverive. Dakle, moguće je da postoji nešto, u nečijem dosijeu, što jednostavno nije tačno, ali su službe to svojevremeno napisale. Zbog toga postoji ta opasnost od friziranih izveštaja, i friziranih dosijea“, upozorava Milenković.

Bolje otvoreni nego zatvoreni dosijei

Kod političara ipak preovladava svest da je dosijee bolje otvoriti nego ih držati zatvorenim, primećuje Milenković. Kada su dosijei zatvoreni, oni su najpodesnije sredstvo za zloupotrebe i manipulacije, kaže Vladimir Vodinelić: „Takvih zloupotreba je već bilo i kod nas, u nešto manjoj razmeri nego u nekim drugim zemljama. Ali, svuda gde vlada mrak, informacija koja, navodno, unosi svetlo u taj mrak može isto tako biti vrlo efikasno sredstvo za razračunavanje sa onima, naročito na političkoj sceni, koji vam nisu po volji.“

Nikada nije prekasno za otvaranje dosijea, jer ono služi tome da prevashodno žrtve spoznaju svoj položaj, kaže Vodinelić. U svim zemljama koje su sprovele taj proces, nije postojala bojazan od otvaranja dosijea već od njihovog uništavanja. Jer, to nisu obični papiri već sredstva represije nad građanima, napominje Vodinelić. Sve totalitarne zemlje su to učinile nakon promena, i u tom kontekstu stoji i obaveza Srbije da učini to isto, zaključuje Dejan Milenković.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednik: Nemanja Rujević