Država ne časti nego nudi kredite!

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavljuje program subvencionisanih gotovinskih kredita za građane, koji bi trebalo da pospeše privredni rast. Krediti bi trebalo da budu namenjeni za podsticanje potrošnje, i odobravali bi se na period od tri godine.

Taj novac trebalo bi da bude iskorišćen za kupovinu domaćih proizvoda, pre svega domaćeg nameštaja, bele tehnike, i za domaće turističke aranžmane. Krediti bi se odobravali sa rokom od godinu dana, a kamata bi iznosila od 7,5 do 8,95 odsto godišnje, u zavisnosti od primanja. Najnižu kamatu od 7,5 procenata mogli bi da imaju oni sa mesečnim primanjima manjim od 30.000 dinara, ili 300 evra.

Gledajte svoj džep - ne slušajte političare

Najopasnije je da građani, zbog toga što će te kredite delimično subvencionisati država, pomisle da ih država praktično časti tim novcem, ocenjuje za Dojče vele Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište. Država kao da se trudi da ljude navede na takvu pomisao, kaže Stevanović, koji upravo zbog toga ove kredite vidi kao još jednu populističku meru:

„Svako dobro zna šta je najbolje za njega i treba da gleda samo u svoj džep i da ne sluša mnogo šta ga savetuju političari. Jer, oni na kraju krajeva imaju samo političku odgovornost, i neće oni iz svog džepa plaćati njihove odluke. Dakle, pokušava se uraditi nešto što bi možda delovalo marketinški dobro, što bi srpskim građanima moglo pružiti iluziju da se može živeti bolje nego što se privređuje. I na kraju efekti će biti prilično skromni, a trošak će platiti pojedinci, ili opet pojedinci kroz državni budžet. Jer, ta država nije neka institucija kojoj pare padaju s neba, taj budžet pune ti isti građani Srbije.“

Dobra, ali skromna mera

Urednik portala „ekonomija.org“ Goran Nikolić najavljene kredite vidi kao ipak pozitivnu meru. Ona bi trebalo da nekim ugroženim slojevima na neki način pomogne da prebrode krizu, ali Nikolić istovremeno upozorava da ne bi trebalo imati nerealna očekivanja da će to izvući i Srbiju iz krize:

„Generalno, mislim da to nije štetna akcija pored ostalog i zato što se radi o jako malo novca. To je 500 miliona dinara iz budžeta, i kada se oni pretvore u kredite to je 10 milijardi dinara. Dakle, neće tu biti nekog snažnog efekta. Niti će to imati neki veliki efekat na podsticanje domaće proizvodnje, niti na povećanje uvoza, niti na neke političke poene.“

Domaći proizvodi nisu konkuretni

Problem sa stimulisanjem domaće potrošnje je i što Srbija nema dovoljno atraktivnih domaćih proizvoda koje bi građani kupovali za tako odobrene kredite, primećuje Aleksandar Stevanović. Srpska privreda jednostavno nije dovoljno konkuretna upravo među onim proizvodima čija se potrošnja na ovaj način stimuliše, kaže on za Dojče vele:

„Znači, naš domaći nameštaj je, može se reći barem kod ovih većih proizvođača koji imaju problema u prodaji, jadnog kvaliteta, i još jadnijeg dizajna. Domaći automobili znate i sami kakvi su, imamo taj jedan model koji bez tih subvencija ne bi bio bogzna koliko konkurentan. Gde god se toga dotaknete, u većini sektora, tu ponešto škripi.“

Zaostajanje u sektorima u kojima se kupuje roba na kredit je rezultat našeg zaostajanja u privatizaciji, ističe Stevanović. Tome bi po njegovim rečima trebalo dodati i kašnjenje u reformama i privlačenju direktnih stranih investicija.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković