Država nije dovoljno zrela za Paradu

Dok su s jedne strane predstavnici stranih ambasada u Beogradu pozivali vlast da reaguje, i obezbede po svaku cenu održavanje Parade, s druge strane pripadnici raznih desničarskih i patriotskih organizacija pretili su organizatorima i učesnicima najavljenog skupa. Nadležni nisu bili saglasni – njihove reakcije kretale su sese od podrške najavljenom skupu pripadnika LGBT populacije, pa do diskretnih upozorenja da bi bilo najbolje da se skup otkaže zbog bezbednosnog rizika.

Postoji li sloboda okupljanja u Srbiji?

Kada se najavi jedan ovakav skup, onda se zapravo vidi kakav je stepen poštovanja ljudskih prava u Srbiji, ističe za Dojče vele Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku. To znači da se skidaju rukavice, i da onda možete da čujete šta ljudi zapravo misle o ljudskim pravima. Ima tu svega i svačega, od govora mržnje, povišenih tonova, pa do nerazumevanja toga šta su osnovna ljudska prava, kaže Popović:

„Samo što je situacija sada komplikovanija nego prošle godine, pre svega zato je što je Parada sada povezana sa situacijom na Kosovu, i što smo sve bliži izborima. Sve to neverovatno utiče na stavove političkih stranaka u Srbiji. Rekao bih da se nije mnogo toga promenilo od prošle godine, ni u stavovima ni u javnom mnjenju. Postoji pomak, ali on ipak nije dovoljno veliki da bismo prestali da raspravljamo da li postoji sloboda okupljanja u ovoj zemlji ili ne“, smatra Popović.

Tokom priprema Parade ponosa čula su se brojna upozorenja, kako bi skup trebalo otkazati, kako nije pravi trenutak za to, i da bilo najbolje ukoliko organizatori odustanu od njegovog održavanja. Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Yucom), kaže za DW kako nam sve to govori da ne postoji politička volja da se štite sva ljudska prava, i da će se i ovo pitanje politizovati:

„Sve to ne govori o zrelosti države, već govori o tome da vi procenjujete politički trenutak, pojedine okolnosti, i pojedine stvari koje su u ovom trenutku vezane za Kosovo. I na osnovu toga se donose odluke o poštovanju ljudskih prava u potpuno drugoj oblasti. Političari i država se ne smeju time voditi, već moraju ići ka zaštiti ljudskih prava bez obzira na okolnosti koje postoje. To bi pokazalo zrelost države, i pokazalo da ona može pružiti adekvatnu zaštitu svima kojima je i po Ustavu dužna da tu zaštitu pruži“, navodi Antonijević.

Demokrate i Naprednjaci se prave ludi

Kada je reč o mogućem nasilju na beogradskim ulicama, Antonijević primećuje da se nije mnogo radilo na popravljanju stanja u društvu koje je obeležilo prošlogodišnju Paradu ponosa: „Još uvek mladi ljudi misle da je veoma dobro da se uključe u nasilje, i da je interes države da se ovakve stvari ne dese. A kada tome dodate manipulacije kojima će oni biti izloženi, od vođstva nekih desničarskih organizacija pa možda i od nekih drugih iz države, ili političkih stranaka, to može dovesti do određenog nivoa nasilja. Voleo bih samo da imamo više informacija o tome kakav će biti odgovor države i nadležnih službi.“

Poruke da se odustane od Parade su stizale od jednog manjeg dela vlasti, primećuje Dragan Popović, što je takođe zanimljivo. Demokratska stranka (DS) je izrazila svoju podršku, ali se nekako klonila te teme. „Donekle čak i nije fer da je skoro sav teret pao na ministra policije Ivicu Dačića i samu policiju. Svi ostali se nekako prave ludi“, kaže Popović, a to se posebno odnosi na DS i Srpsku naprednu stranku (SNS), kao najveću opozicionu stranku.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odg. urednik: Nemanja Rujević