Država plaća seksualne usluge?

U Holandiji već nekoliko godina postoji mogućnost da lekar pacijentu prepiše seks sa takozvanim seksualnim asistentkinjama – ili asistentima. Pri tome moraju biti ispunjeni strogi uslovi: osobe koje su upućene na pomoć države moraju da lekarskim nalazom dokažu da ne mogu da se seksualno zadovolje na drugi način, a moraju imati i dokaz da seksualnu uslugu ne mogu sami da plate. I u Nemačkoj savetodavna institucija „Pro familia“ već godinama pokušava da razjasni da li bi finansiranje seksualne asistencije mogla da preuzmu društva za obavezno zdravstveno osiguranje, zavodi za socijalnu pomoć ili neke druge državne institucije.

Poslednjih dana je ovu temu u javnosti ponovo pokrenula poslanica stranke Savez 90/Zeleni Elizabet Šerfenberg. Ona je za dnevnik Velt am zontag rekla da bi mogla da zamisli da hendikepiranim licima država finansira seksualne usluge prostitutki. Iako nije reč o konkretnom i zvaničnom zahtevu stranke Zelenih, ova izjava je izazvala burne reakcije i diskusije – što je razumljivo kada se zna da će 2017. biti napeta izborna godina.

Razmere problema su nejasne

Među prvima je reagovao zamenik šefa poslaničkog kluba SPD u Bundestagu Karl Lauterbah koji je za list Frankfurter Rundšau izjavio da se protivi prostituciji „na recept“, jer „komercijalne prostitucije ne bi trebalo da bude u domovima za stara lica.“ Oštro je reagovao i predsednik Fondacije za zaštitu pacijenata, Ojgen Briš, rekavši da oni koji su upućeni na tuđu pomoć u obavljanju toaletnih potreba, ili prilikom održavanja lične higijene, ili dok se hrane, „imaju druge brige“.

Radio Dojčlandfunk tim povodom, međutim, piše da je tema seksualnosti u domovima za stara lica važnija nego što to društvo opaža u javnim debatama: stručne literature i savetnika za pogođene osobe – ne nedostaje. „No, time još nije odgovoreno na pitanje da li seksualne usluge treba da se stave na spisak delatnosti koje plaćaju zdravstvena osiguranja a nejasno je i koliko je ovaj problem zaista veliki“.

„Izgubili vezu sa svetom“

Jedan od najoštrijih kritičara ideje Elizabet Šarfenberg potiče, međutim, iz redova samih Zelenih, a izrekao je gradonačelnik Tibingena Boris Palmer. On je na svom Fejsbuk-nalogu postavio pitanje: „Čemu uvek u izbornoj godini ovakve avanture? Halo Zajbold je 1998. razmišljala o restrikcijama letova za one koji putuju na godišnji odmor. Vegetarijanski dan, uniseks-toaleti i optužbe za pedofiliju su takođe bili takvi hitovi. Zar neko ko je poslanik Bundestaga ne može da takve ideje jednostavno ostavi u koferu, ako već služe tome da budemo etiketirani kao ludaci koji su izgubili vezu sa svetom? Ovakav početak godine je da počupaš kosu na glavi...“

A u taj „početak godine“ spada i drvlje i kamenje koje je osuto na predsednicu stranke Zelenih Simone Peter u prvim danima januara. Nakon što je kelnska policija rigoroznom kontrolom sprečila ponavljanje novogodišnje noći 2016. kada su severnoafrički imigranti masovno napastvovali žene, među opštim pohvalama, Peterova je bila jedini kritički glas koji je doveo u pitanje „srazmeru i regularnost postupka u kojem je oko hiljadu osoba kontrolisano zbog svog izgleda“. I tom prilikom su se Zeleni našli na meti kritika velikog dela političke javnosti.