Dragaš: Škola na srpskom ili bosanskom?

Nastavnicima je zabranjen ulazak u škole. Obrazlažući odluku o uručivanju otkaza prosvetnim radnicima, direktor opštinskog Direktorata za obrazovanje u Dragašu Hajri Ramadani kaže da se nastavnicima dozvoljava rad po planu i programu i udžbenicima iz Srbije, ali da oni odbijaju sve što dolazi od kosovskih institucija.

„Ja kao direktor moram da znam koliko radnika ima, ko radi, a ko ne radi. Oni nisu hteli da potpišu ugovore i predsednik opštine aktivirao je odluku da oni više ne mogu da ulaze u škole i rade bez ugovora potpisanim sa Ministarstvom za obrazovanje, nauku i tehnologiju Kosova.”

Direktor osnovne škole u Brodu Zenun Mandak opravdava postupke opštinskih vlasti jer je, po njemu, bilo krajnje vreme da se nešto učini kako bi se situacija u školstvu kontrolisala.

„Većina roditelja je za to da se u ovoj školi radi po kosovskim planovima i programima. Međutim, od 1999. godine radilo se po planovima i programima Republike Srbije. Radnici su dobijali 200 odsto platu od strane Ministarstva za obrazovanje Republike Srbije.“

Te radnike, po rečima direktora Mandaka, zameniće novi prosvetni radnici koji su konkurisali i primljeni u radni odnos krajem avgusta ove godine, a najveći broj ih je takođe iz Broda.

Deca najveći gubitnici

Prosvetni radnici neće da govore u mikrofon, nervozni su i skloni sukobu. Spremni da napadnu i novinare. A evo šta tim povodom kažu neki od roditelja u Brodu i Gori.

„Nastavnicima traže da potpišu neki ugovor. Da li bi neko potpisao i na taj način izgubio 500 do 600 evra platu, 30 do 40 godina staža i zdravstveno osiguranje? Ako potpiše, on automatski gubi, jer će ga Beograd izbrisati sa svoje evidencije…”

„Mi prosto ne znamo šta ćemo sa našom decom i kao roditelji smo u dosta nezgodnoj situaciji. Svaki normalan građanin jedva čeka da se tome stane na put. Mi smo praktično taoci dveju strana koje se na neki način bore za vlast i svoje interese, na kraju krajeva. Naravno najveći gubitnici su učenici…“

I zaista, đaci su u najtežoj situaciji. I oni su politički razdvojeni iako još nisu završili ni osnovnu školu:

„Nećemo bosanski jezik – hoćemo srpski.“

„Nema srpskog nego bosanskog jezika i nećemo iću u školu.”

„Ja želim da učim po kosovskom planu i programu i na bosanskom jeziku. To nam naši roditelji i nastavnici moraju obezbediti. Mi nećemo više da budemo žrtve starih.“

U većini ostalih sela u Gori nastava se i dalje održava na srpskom jeziku. Rade po planu i programu Republike Srbije i oko 150 nastavnika i pomoćnog osoblja dobija duple plate iz Beograda.