Druga šansa za gasovod Nabuko

Nabuko bi trebalo reanimirati. Oko toga su se nedavno u Sofiji sporazumeli azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev i bugarski premijer Bojko Borisov. Reč je o projektu koji podržava Evropska unija, a koji je Moskva svojevremeno sprečila. No, sada je baš ruski predsednik Vladimir Putin taj koji hoće da udahne novi život tom infrastrukturnom poduhvatu; državni koncern Gazprom bi čak mogao da izvuče najveću korist od toga.

Poker oko kaspijskog gasa

Nabuko je za Mosvu do sada uvek bio trn u oku, jer je taj gasovod bio konkurencija Južnom toku. Doduše, ne treba zaboraviti sled događaja: najpre je tu bio Nabuko, jer je ti hteo austrijski energetski koncern OMV još 2002. – sa namerom da se gas iz zemalja oko Kaspijskog mora sprovede do Evrope bez učešća Rusije. Da bi to omeo, Kremlj je 2006. izneo ideju Južnog toka koji je u Evropskoj uniji trebalo da prolazi praktično kroz iste zemlje: Bugarsku, Mađarsku i Austriju.

Projekat Nabuko je u tom odmeravanju snaga bio slabiji, jer njegovi inicijatori jednostavno nisu uspeli da obezbede dovoljno gasa. Jedino su mogli da se pouzdaju u zalihe Azerbejdžana, dok su dogovori sa Turkmenistanom, Irakom i Iranom bili i ostali samo provizorni. S druge strane, Rusija je imala siguran volumen i samim tim i jake karte u rukama.

Tako je odbačena ideja o gasovodu Nabuko, koji je trebalo da počne na istočnoj granici Turske i vodi do Austrije. Sada će azerbejdžanski gas biti sproveden preko čitave turske teritorije do granice EU (Grčka i Bugarska) i to Transanatolskim gasovodom (TANAP) čija gradnja upravo počinje. Kada je reč o daljem sprovođenju tog gasa, postojale su dve opcije: skraćena verzija Nabuka (Nabuko-zapad) koja je trebalo da počne na bugarsko-turskoj granici, i jadranski gasovod (TAP), koji bi preko Grčke, Albanije i Jadranskog mora vodio do Italije.

Problematična odluka Vladimira Putina

Azerbejdžan i njegovi partneri su se u leto 2013. odlučili za TAP, što je zapravo značio definitivni kraj Nabuka. No, 1. decembra 2014, ruski predsednik Vladimir Putin je za vreme posete Turskoj nenadano najavio da odustaje od projekta Južni tok. Nije mu bilo pravo što Brisel nije želeo da dodeli poseban status tom projektu i što je EU insistirala na svojim pravilima. Kremlj je zato naložio Gazpromu da još južnije gradi poseban gasovod – Turski tok.

Ta odluka je problematična jer na tursko-grčkoj granici, gde bi se nalazio kraj gasovoda, EU nema infrastrukturu kojom bi mogla da prihvati i dalje sprovede 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Zbog toga je Gazprom sve nervozniji. Šef koncerna Aleksej Miler je u januaru od EU zatražio da što pre počne sa postavljenjem takvog sistema. Tako je postalo jasno da će Nabuko morati da bude izvučen iz arhiva, jer je to jedini projekat koji je dovoljno razrađen i ima dovoljne kapacitete za ostvarivanje tog zadatka.

Mogući scenario

Uz nešto mašte, mogla bi da se zamisli sledeća slika: sa četiri do pet godina, na zapadu Turske, u blizini granice sa Bugarskom i Grčkom, nastaje veliko gasno raskršće. Tu se završavaju TANAP i Turski tok a počinju TAP i Nabuko-zapad. Ta dva gasovoda su, prema zakonima EU, na raspolaganju svim isporučiocima, te tako azerbejdžanski i ruski gas teku dalje na Zapad odnosno Severozapad.

Takvo rešenje bi koristilo svima: Azerbejdžan i Rusija bi dobili infrastrukturu koja je u stanju da transportuje njihov gas; u Turskoj bi se nalazilo čvorište koje bi u budućnosti moglo biti interesantno i za Turkmenistan, Iran i Irak. Grčka, Bugarska i druge zemlje, mogle bi da ubiru takse za tranzit. A Evropska unija bi napokon postigla da isporučioci i gasovodi budu nezavisni jedni od drugih. To bi bio lep primer međunarodne ekonomske saradnje!