Kada neki stariji par pokušava da malo osveži svoj brak, onda tu uvek ima i pomalo kiča. Ako se želi da se prevladaju faze ravnodušnosti i kriza, onda se na simboličan način pokušava da se obnovi partnerstvo. Ništa nije drugačije ni kod država. Šampanjac koji se tim povodom često popije, brzo udara u glavu. Ali i to brzo prođe.
Tako su Nemačka i Francuska u Ahenu nazdravile svom obnovljenom partnerstvu. To je više od one preterane zaokupljenosti samima sobom – a to uvek i bio jedan od vodećih principa nemačke spoljne politike.
Savezna Republika Nemačka nikada nije želela da dospe u situaciju da bira između Sjedinjenih Američkih Država i Francuske. Taj princip se od 1949. prenosio kroz sve koalicije i sve vlade, a nastavio je da važi i nakon što je ponovno ujedinjena Nemačka 1990. povratila svoj suverenitet. Ipak, čini se da tas na vagi sada naginje na jednu stranu – u korist Francuske.
Novobaždarene alijanse
Ta odluka nije doneta namerno, barem ne kada je u pitanju berlinska strana. Težišta su se u poslednje dve godine dramatično pomerila. Istina je da transatlantski odnosi nisu u ruševinama, ali svakako jesu – zahvaljujući Donaldu Trampu – u akutnoj opasnosti od propasti. U istoj meri u kojoj SAD sve manje političkog kapitala investiraju u negovanje saveza, toliko kod razočaranih partnera raste zaprepašćenje. Zato počinju da se nanovo preispituju alijanse.
Jelisejski sporazum, koji je sada obnovljen u Ahenu, u osnovi je bio sporazum o pomirenju dveju zemalja – zemalja koje su jedna protiv druge za 75 godina vodile tri poražavajuća rata.
Nemci su Jelisejskom sporazumu svojevremeno dodali i preambulu o značaju transatlantskih veza, a Sporazum iz Ahena sada dolazi bez toga. On potvrđuje sve ono što je do sada postignuto, ali je u njemu i neobično mnogo paragrafa koji govore o zajedničkom političkom delovanju. Oni se odnose na projekte vojne saradnje, na polje međunarodne trgovine, na institucije poput Saveta bezbednosti.
Formulacija Člana 4 novog Sporazuma pomalo je zagonetna. U njemu se potvrđuje nemačka i francuska podrška NATO – što zapravo ne bi trebalo da bude neophodno. Ali otkako je aktuelni američki predsednik Donald Tramp počeo da razmišlja o mogućem istupanju SAD iz te vojne alijanse, sigurnost praktično svih političkih saveza nalazi se na ispitu.
Francusko pitanje srca
Nemci i Francuzi ustanovili su da bi „sprovođenje njihovih odbrambeno-političkih ciljeva i strategija trebalo još više uskladiti“. Već dugo se u uskim krugovima i u Parizu i u Berlinu razmišlja o tome da li bi Francuska i u kojoj meri mogla da svoj nuklearni potencijal uvrsti u nemačko-francusko partnerstvo. Pritom Nemcima uopšte nije lako da se upuštaju u takva strateška promišljanja.
Ono što se danas dogodilo u Ahenu, sa francuske strane zapravo je pitanje srca. Nikada još u istoriji nijedna vlada te zemlje nije bila toliko fokusirana na partnerstvo sa Nemačkom. Ako predsednik Makron ne bude uspeo i ako s njim propadne nemačko-francuski projekat – propašće i Evropska unija. U tom slučaju bi levičarski populista Žan-Lik Melanšon i desničarka Marin Lepen imali dobre izglede da dođu na funkciju predsednika Francuske. A i jedno i drugo su izraziti nacionalisti i izrazito su neprijateljski nastrojeni prema Nemačkoj.
Politički poljuljana nemačka kancelarka predugo je čekala sa odgovorom na Makronovu evropsku političku inicijativu. To je dovelo do nezadovoljstva u Parizu. Sada Angela Merkel kroz Sporazum iz Ahena pruža određeni odgovor. Ako danas potpisani Sporazum zaživi, Nemci i Francuzi učiniće ogroman korak napred u evropskoj politici. To bi moglo da bude svojevrsno „drugo političko proleće“. Uostalom, zašto Parizu i Berlinu ne bi pošlo za rukom ono što uspeva i pokojem starijem bračnom paru?