Dualni školski sistem – model za uspeh

Dualni školski sistem je kombinacija teorije i prakse. Školovanje u proseku traje između dve i tri i po godine. U tom periodu učenici tri do četiri dana provode učeći zanat u nekoj firmi, dok ostalim radnim danima u sedmici pohađaju zanatsku školu. Tamo osim stručnih imaju i predmete poput politike, nemačkog jezika ili veronauke.

Jedna od prednosti nemačkog obrazovnog sistema jeste što u njemu učestvuju svi nivoi vlasti: na saveznom nivou se propisuje nastavni plan, savezne zemlje razvijaju konkretne nastavne planove dok krovne organizacije različitih strukovnih udruženja vrše završne ispite. U mnogim zemljama učenici se nakon školovanja zapošljavaju bez posebne stručne obuke ili direktno upisuju fakultet. Između toga skoro i da nemaju alternative. Možda je to jedan od razloga zašto u inostranstvu raste interes za prilagođavaje nemačkom školskom sistemu.

Istorijski poduhvat za Čile

Birgit Toman, šefica odseka za internacionalizaciju strukovnog obrazovanja Saveznog instituta za strukovno obrazovanje kaže da su za nemački dualni sistem posebno zainteresovane Indija i Kina: „Pored globalnih igrača zainteresovane su i zemlje Latinske Amerike, Kolumbija, Čile, ali i sve veći broj zemalja unutar EU. Povod za to je po svemu sudeći nezaposlenost mladih“.

Dok Portugal ima dugogodišnje iskustvo sa nemačkim dualnim školskim sistemom, Čile je na početku. Naime, Čile se smatra jednom od zemalja Južne Amerike koje su bogate sirovinama. „Velika potreba za stručnom radnom snagom se ukazala u oblasti rudarstva“, kaže referent za naučnu i akademsku saradnju u čileanskoj ambasadi u Berlinu, Monika Suevas. „U rudarstvo u Čileu će u narednih osam godina biti uloženo 100 milijardi dolara. Za nas je to istorijski poduhvat. To znači da će biti otvoreno novih 50.000 radnih mesta. Nisu nam potrebni samo obični radnici, nego i kvalifikovani radnici kako bi napokon mogli da napravimo iskorak u privrednom i socijalnom razvoju“, kaže Suevas.

Kopiranje nemoguće i nepoželjno

Bez obzira na svu oduševljenost nemačkim dualnim sistemom, njegovo preuzimanje u potpunosti nije moguće, kaže Birgit Toman. „Kopiranje sistema u celosti nije moguće i sa naše strane nije ni poželjno. Radi se o tome da je ono što nudimo ponuda kojom bi se zadovoljile potrebe partnerske zemlje. To znači da zainteresovanost dolazi od partnerske zemlje koja se kasnije oseća odgovornom za razvoj u sručnom obrazovanju“, kaže Birgit Toman.

Autori: Svenja Ing / Mehmed Smajić

Odg. urednica: Ivana Ivanović