Dug ne mora da bude bauk

Veliki državni dug za nemačku javnost pravi je bauk. Međutim, ekonomista Gustav Horn iz sindikalne Fondacije Hans Bekler smatra da zaduživanje države u određenim situacijama itekako ima smisla. „Na primer, onda kada je konjunktura veoma loša, kada privatni sektor ne investira i ne troši, država može da interveniše zadužujući se. Onda na neki način preuzima ulogu privatnog sektora i ulaže kako bi podstakla privredni razvoj“, kaže Bekler.

Podstrek za razvoj

Verner Abelhauzer, koji se bavi istorijom ekonomije, takođe smatra da je opravdano zaduživanje države u cilju podsticanja privrednog rasta. Abelhauzer smatra da država sme da uzima kredite pre svega za dugoročne investicije u infrastrukturu i istraživanja. „Samo kada država preuzima ulogu tog investitora u budućnost, a trenutno to je veoma potrebno u obrazovanju, ona ispunjava svoju obavezu“, kaže Abelhauzer.

Kako bi država ispunila tu obavezu ona uzima kredite izdajući državne obveznice. To su vrednosni papiri sa garantovanom kamatom koji u normalnim vremenima predstavljaju najsigurniji vid ulaganja i preporučuju se kao vid štednje za stare dane.

Neopravdane kritike

Istina, često se čuju kritike da će današnji državni dugovi predstavljati veliki teret za buduće generacije, ali te kritike stručnjaci odbacuju. Abelhauzer kaže da je za ekonomiste „takva retorika neprihvatljiva. Mi ne možemo da prebacimo teret u budućnost – svaka generacija živi od društvenog proizvoda koji stvara i njega je nemoguće preneti.“

I Gustav Horn smatra da državni dug nije automatski problem za buduće generacije. „Naravno da će i buduće generacije morati da otplaćuju te dugove, ali sa druge strane i državne obveznice se nasleđuju. Tako ne nasleđujemo samo dug, nego i imovinu“, kaže Horn. Istina, on priznaje da tu postoji problem u raspodeli – naime, jedni će imati obveznice i naplaćivaće kamate, drugi tih obveznica nemaju i samo plaćaju za dug.

Najzad, što se izjava političara kako se dug mora smanjiti tiče, ekonomista Vinfrid Fist kaže da „u Nemačkoj dugovi nikada nisu smanjeni. Političari govore o smanjivanju dugova, a misle zapravo na sporije zaduživanje“.

Autori: Klaus Ulrih / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković