Dug posleratni put

Riblja pijaca pored luke u gradu Gaza ovog ponedeljka bila je dobro posećena. Od kada je ribarima dozvoljeno da mreže bacaju i do šest nautičkih milja od obale, izbor ribe je ponovo nešto veći. Proširenje zone ribolova za tri nautičke milje, za mnoge je jedina vidljiva promena od kako je rat pre četiri nedelje završen. Ribari su očekivali više: „Zapravo smo hteli dvanaest milja, to bi bio minimum, kako bi od ovog posla moglo nekako da se preživi“, kaže Ibrahim Salem Abu Sadeh, koji je celu noć proveo na moru. „Sada smo dobili šest nautičkih milja. Bolje i to nego ništa, šta da se radi“, kaže jedan stariji gospodin sležući ramenima.

Četiri nedelje po završetku rata mnogi ljudi se pitaju, kako će se stvari dalje odvijati, s obzirom na komplikovanu situaciju. „Situacija u Gazi je definitivno teža nego što je bila pre izbijanja rata“, kaže Mkhaimer Abu Sada, politički analitičar sa univerziteta Al-Azhar. „Još ranije je Gaza bila politički izolovana, nezaposlenost, siromaštvo i ekonomski problemi uvek su bili veliki. A na sve te probleme onda je došlo i razaranje i pustošenje u ratu sa Izraelom. Do sada se ništa nije promenilo.“

Neizvesni sledeći koraci

Ovaj treći rat u poslednjih šest godina između Hamasa i Izraela bio je najduži i sa najviše ljudskih žrtava. Život je izgubilo više od 2.000 Palestinaca, među njima 500 dece. Povređeno je 11.000 ljudi.

Čitave gradske četvrti su u ruševinama, oko 18.000 kuća su, prema procenama Ujedinjenih nacija, potpuno uništene. Rat je od 100.000 napravio beskućnike. Stigla je jesen, a vreme pritiska posebno one koji su izgubili krov nad glavom. Pojedinci su unajmili apartmane ili poslovne prostore, drugi su na ruševinama podigli šatore.

Oko 55.000 ljudi i dalje živi u školama Ujedninjenih nacija, koje su prihvatni centri za palestinske izbeglice (UNWRA). Građevinski materijal može da se kupi, ali ima ga samo za sitnije popravke. Izrael strogo kontroliše uvoz, kako bi sprečio da militantne grupe cement koriste za izgradnju tunela.

U potrazi za građevinskim materijalom

I Mohamed Šinbari iz Beit Hanuna, grada na severu Pojasa Gaze, za svoji porodicu je podigao šator među ruševinama jedne stambene zgrade. Za vreme rata porodica je utočište pronašla u jednoj školi UN. „Iskren da budem, ne znam odakle da počnem“, kaže 29-godišnjak. „Pored bonova za hranu, do sada smo dobili veoma malo pomoći.“

Druge porodice čije su kuće uništene, trebalo bi od Hamasa da dobiju 2.000 dolara, kao neku vrstu privremene pomoći. Mohamedova porodica od tog novca ništa nije videla. Oni još uvek čekaju na tim inženjera, koji bi trebalo da dođe i proceni štetu. U najboljem slučaju se nadaju da će dobiti stambeni kontejner. Ali do sada u toj četvrti raščišćavanje nije ni počelo.

Veoma skeptično gleda se i na sporazum UN, izraelske i palestinske autonomne službe od pre nedelju dana. On bi trebalo da reguliše uvoz građevinskog materijala preko izraelskog graničnog prelaza Kerem Šalom. Ali nejasno je, kada i kako će nova odredba u praksi biti sprovedena.

„Beda se vidi na ljudskim licima“, primećuje politički analitičar Usama Antar. „Mnogo je ljudi koji su izgubili svoju imovinu ili koji u porodici imaju žrtava i povređenih koje će ubuduće morati da neguju. I mnogi tek sada shvataju da će borba sa ratom i njegovim posledicama biti duga.”

Situacija nije neizvesna samo za obične ljude. Hamas, koji u Pojasu Gaze i dalje ima moć, izložen je političkom pritisku. Ta radikalna islamistička organizacija posle 52 dana rata protiv Izraela sebe vidi kao pobednika. Ankete koje su objavljene kratko po završetku rata, pokazuju da je među stanovništvom porasla podrška Hamasu, kao što je bio slučaj u prethodna dva rata.

Ali ta popularnost ne mora da bude trajna, ocenjuju posmatrači. Sada je važno šta će biti postignuto u indirektnim pregovorima između Palestinaca i Izraela. Oni počinju ove nedelje u Kairu. S obzirom da je do sada malo toga urađeno, u Gazi postoji bojazan da bi ponovo moglo da dođe do nasilja.

Do sada se Izrealu nije žurilo da granicu prema Gazi otvori više nego ranije. Međutim, kraj politike blokade bio je jedan od glavnih zahteva Hamasa. „Nemamo interesa da se borbe nastave, ali tek naredne sedmice će pokazati u kom smeru sve ide“, kaže Ahmed Jusef, jedna od vodećih ličnosti Hamasa. „Sada imamo dovoljno posla. Naš proiritet je da se zbrinu ljudi koji su izgubili svoje kuće, da se smire napetosti sa Egiptom i da se ublaži patnja ljudi ovde.“ Na Izraelu je, kaže Jusef, da otvori granice i propusti uvoz građevinskog materijala, te da obustavi blokadu.

Nove napetosti između Hamasa i Fataha

Situaciju dodatno komplikuju i unutarpalestinske napetosti. Nakon rata su se ponovo rasplamsali animoziteti između Hamasa i Fataha, predsednika Mahmuda Abasa – i pored povremenog približavanja te dve rivalske palestinske organizacije. Hamas je zapravo zvanično odustao od dosadašnjeg samovlašća u Pojasu Gaze, nakon što je u junu formirana vlada nacionalnog jedinstva. Ali, i pored toga sva moć je i dalje u rukama Hamasa, bilo da je reč o bezbednosti ili upravi.

Predsednik Abas optužuje Hamas da u Gazi ima vladu u senci. Sa druge strane, u Hamasovim krugovima preovladava mišljenje da palestinske autonomne službe do sada nisu pokazale veći interes da preuzmu odgovornost u Gazi. „Ne može da ostavimo Gazu u političkom vakumu“, kaže Hamasov političar Ahmed Jusef. „Ja kažem, dođite i proverite Hamas da li misli ozbiljno. Ali za to morate da dođete u Gazu, a ne da iz Ramale zaključujete da Hamas vodi vladu u senci.“

Za političke rivale iz Fataha, to znači da bi uskoro trebalo ponovo da se razgovara sa Hamasom. „Za njih je naravno lako reći, pozivamo vas, dođite u Gazu, kada se tamo ponašaju kao gazde koje još uvek smatraju da vladaju Pojasom Geze“, kaže Faisal Abu Šahla iz Fatahove kancelarije u gradu Gaza. „Oni bi trebalo da se drže dogovora o novoj vladi i to u smislu pomirenja.“

Posmatrači prilika polaze od toga da će međunarodni donatori veoma uzdržano da finansiraju obnovu, sve dok palestinske autonomne službe ponovo ne budu imale odlučujuću reč u Pojasu Gaze. Zapadne države ne pregovoraju sa Hamasom, jer je on na terorističkoj listi. Za ljude u Gazi to znači još jedna prepreka u celokupnom teškom procesu.

„Šta ustvari radi naša vlada? U poslednjih sedam godina imamo vladu zbog koje je Gaza pod blokadom“, kaže sa gorčinom u glasu mladi otac Beit Hanun. „Sada imamo takozvanu vladu nacionalnog jedinstva. Ali gde je ona? Sve što rade je međusobno optuživanje umesto da vode vlast.“ Ljudima u Gazi, kao i uvek, ne preostaje ništa drugo nego da čekaju.