Dug put do Obame

Nakon Proklamacije o ukidanju ropstva, usvojene 1863. godine, niz zakona i amandmana donetih u okviru američkog ustava omogućili su crncu Hiramu Revelsu da bude izabran u senatu Misisipija 1870. godine. On je ujedno bio i prvi afro-američki kongresmen.

Zatim treba pomenuti Frederika Daglasa, crnca rođenog u doba ropstva 1818. godine. U to vreme crncima je bilo zabranjeno da čitaju i pišu, tako da je bio samouk. Kasnije će postati lektor, zatim i izdavač novina u Njujorku. Borio se za ukidanje ropstva i za prava žena.

Bez prava glasa

Decenijama kasnije, nakon završetka građanskog rata, dvojica američkih crnaca su izabrana u senat. Niz zakona i propisa, objavljenih u eri izolacije i linčovanja, onemogućavao je političko delanje crnaca.

Međutim, situacija se menja u periodu kada je pokret za civilna prava uspeo da obezbedi pravo glasa crncima na jugu. Nakon državnih dekreta iz 1964. i 1965. godine, broj crnaca sa biračkim pravom se znatno povećao.

Širli Čajšolm, prva je crnkinja koja je ušla u kongres. Takođe je bila i prva afro-amerikanka, koja je nameravala da postane demokratski predsednički kandidat na izborima 1972. godine.

Finalni krug

Džes Džekson, koji se zajedno sa Martinom Luterom Kingom, borio za građanska prava, pobedio je na izborima u pet država tokom 1984. godine. Uspeh će ponoviti i 1988. godine, kada je u 11 država, doduše na kratko, bio u prednosti u odnosu na ostale kandidate.

Ali, Obama je taj koji u ovoj istorijskoj borbi za crnačka politička prava, „trči“ poslednji krug. Nesumnjivo je da je politički uspeh afroamerikanaca evidentan, nezavisno od toga da li će Obama pobediti ili ne. I to potvrđuje činjenica o sve većem broju crnaca koji se kandiduju za predsedničke izbore u SAD.