Duga senka diktature

Otac je bio zabrinut. Njegova ćerka se već sedmicama nije javila, iako je uvek bila pouzdana i redovno održavala kontakt sa roditeljima. Brige oca postajale se sve veće, da bi se strepnje na kraju i potvrdile: njegova ćerka je oteta i najverovatnije ubijena i to po naredbi vojske koja je upravljala zemljom.

Godine 2011, brazilski publicista Bernardo Kucinski objavio je roman „K. ili nestala ćerka“. U njemu piše o traumi zbog koje je tokom brazilske vojne diktature (1964-1985) patio čitav niz građana: nerazjašnjeni gubitak jednog ili više članova porodice. Skoro 160 Brazilaca nestalo je tokom diktature na nerazjašnjen način. U to vreme ubijeno je 486 osoba. Preko 100.000 ljudi je iz političkih razloga završilo u zatvoru, najmanje 50.000 je mučeno.

Ekshumirani predsednik

Pedeset godina nakon puča, društvo se na odlučan način suočava sa vremenom vladavine vojske. Tako su pod rukovodstvom „Nacionalne komisije za pravdu“ (Comissão Nacional da Verdade), formiranom pre dve godine, ekshumirani posmrtni ostaci Žoao Gularta, poslednjeg demokratski izabranog i legitimnog predsednika pre vojnog puča.

Gulart je preminuo 1976. u egzilu u Argentini. Često su kružile glasine da je otrovan po nalogu tadašnje vojne hunte koja je vladala u Argentini. Hemijska analiza njegovih posmrtnih ostataka to bi sada trebalo da razjasni.

Kasno suočavanje s prošlošću

Bilo je potrebno četvrt veka da se Brazilci odluče na detaljno suočavanje sa prošlošću. Za to su itekako postojali pragmatični razlozi, objašnjava Moris Politi, direktor jednog brazilskog saveza bivših političkih zatvorenika i prognanik koji u međuvremenu istorijski proučava mračnu brazilsku prošlost. Politi zna o čemu priča: 1970. uhapšen je kao politički protivnik režima. Proveo je četiri godine u zatvorima, zatim je prognan i pet godina živeo je u egzilu u Izraelu. Za razliku od drugih zemalja regiona, brazilska vojska sama je okončala diktaturu, kaže Politi.

Elite zemlje predvidele su sveobuhvatnu amnestiju koja je trebalo da važi za sve: za žrtve diktature, isto kao i za one koji su odgovorni za zločine: „Vojska je želela da uvede mir u zemlji, ali istovremeno i da zadrži vlast. Zato se o tom vremenu malo priča. I učinjeno malo, da se taj period bolje rasvetli."

Generalno, dopunjava istoričar Ameriko Freire iz Fondacije „Getulio-Vargas“, sećanje na godišnjicu u javnosti ne igra veliku ulogu. „Politička relevantnost teme je očigledna, ali se o njoj diskutuje samo u krugovima onih koji ionako učestvuju u političkim debatama.“

Pri tom bi bilo neophodno vratiti se raspravi, kaže istoričar Marko Antonio Vilja sa Univerziteta Sao Karlos. Jer, upotreba sile u brazilskoj istoriji ne ograničava se samo na vreme vojne diktature. „Nije slučajno da je Brazil kao poslednja zemlja 1888. ukinuo robovlasništvo. Ta tradicija potčinjavanja se održala. Još krajem 19. i početkom 20. veka uhapšeno je, mučeno i iz zemlje proterano na desetine anarhista. Reč je mračnoj brazilskoj tradiciji koja je prisutna, kako kod političke levice, tako i kod desnice.“

Zbog sporog suočavanja sa prošlošću danas pate pre svega članovi porodica nestalih, kaže Moris Politi. Mnogi ne znaju šta se s njima desilo. „Mnoge porodice do danas pokušavaju da otkriju poslednje prebivalište nestalih članova porodice. Oni neće pronaći mir sve dok od odgovornih ne dobiju odgovor na to pitanje“.

Tragovi na političkoj kulturi danas

Prema procenama nekih aktivista, diktatura i danas ostavlja traga na delove političke kulture. Alehander Murao iz grupe „Aparesidos politikos“, koja se sa diktaturom suočava umetničkim sredstvima, ukazuje na obeležje vojne policije u Sao Paulu. Ono sadrži 18 zvezda, a svaka od njih podseća na neki upečatljiv datum iz istorije. Poslednja zvezda podseća na 1964. godinu – u toj godini vojska izvršila je puč i došla na vlast.

Iz tog vremena do danas su se održali i neki zakoni, kaže Murao – na primer Zakon o nacionalnoj bezbednosti, na osnovu kojeg je tokom leta prošle godine uhapšen veliki broj osoba koje su učestvovale na protestima. „Policija u Brazilu se prema demonstrantima odnosi prilično nasilno“, objašnjava taj aktivista. „Ona je na neki način militarizovana. Mnogi fenomeni iz vremena vojne diktature su se održali.“

Nedostatak svesti

Moris Politi slično razmišlja. I prema njegovoj proceni, godine diktature ostavile su traga na političku klimu Brazila. S obzirom na to da vojna diktatura pravno nije obrađena, ne postoji dovoljna svest o tome da je u to vreme nanesena nepravda.

Zbog toga u Brazilu i danas postoje osobe koje su nestale, a o koje nikada nisu pronađene. „Svest o nepravednom karakteru režima veoma malo je izražena.“

Zato je potrebno istinski se suočiti sa vremenom diktature, objašnjava Alehandre Murao. Zbog toga je važna Nacionalna komisija za pravdu. „Ona doprinosi da se konačno eliminišu ostaci nekadašnjeg vremena.“

Autori: Kersten Knip / Belma Šestić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković