Dunav – šansa za celu Srbiju

Reka Dunav se u tom kontekstu vidi kao jedan od najvažnijih evropskih razvojnih potencijala. Danas je završena konferencija zemalja Dunavske strategije i to na brodu koji je od petka plovio Dunavom kroz Srbiju, Rumuniju i Bugarsku. Konferencija je završena usvajanjem i potpisivanjem deklaracije Dunavske konferencije.

Nije samo turizam

Razvoj turizma i poboljšanje turističke saradnje, kao i izazovi koji stoje na tom putu, bili su tema ove svojevrsne ploveće konferencije. Međutim, Božidar Đelić, potpredsednik srpske Vlade i koordinator Vlade Srbije za Dunavsku strategiju, kaže za Dojče Vele kako turizam svakako nije jedino polje interesovanja zemalja Dunavske strategije:

„Evropska strategija za Dunav podrazumeva 11 domena. Srbija je sa Slovenijom ko-koordinator domena infrastrukture, posvećenom drumskom, železničkom i aero-transportu, i sa Slovačkom za onaj domen koji se tiče ekonomije znanja. Tako da je ovo jedna multi sektorska strategija koja se sprovodi, a pitanje turizma je jednostavno jedna inicijativa koju finansira nemačka Vlada, ali čak i tom prilikom naravno ne pričamo samo o turizmu.“

Dunav pruža nove mogućnosti

Srbija se u Dunavsku strategiju uključila jer je ocenjeno da ona može doprineti jačanju ekonomije, bilateralne saradnje, ali i da svojim učešćem na taj način potvrđuje svoje strateško opredeljenje za članstvom u EU. Božidar Đelić za DW kaže da je ovo prvi put da je Srbija ravnopravno uključena u nešto što radi Evropa, da je u tom procesu dosta toga naučeno, i da je Srbija time podigla svoj rejting unutar EU:

„Sa druge strane, naš cilj je da mnogi projekti, od kojih mnogi možda čekaju i po čitavih 40 godina, dobiju mogućnost da kroz domaće i evropsko finansiranje postanu realnost. Na jesen ćemo tako otvoriti tender za revitalizaciju Golubačke tvrđave, koja će biti u potpunosti finansirana iz evropskih sredstava. Neće se to desiti preko noći, ali u ovoj deceniji očekujem da jedan veliki broj projekata u Srbiji, neki od njih lokalnog, a neki panevropskog karaktera, na primer, izgradnja Žeželjevog mosta u Novom Sadu, koji je železnički koridor 10 na Dunavu. Tu Evropa daje 45 miliona evra a Srbija 15 miliona evra. Tu se vidi da je Dunavska strategija velika mogućnost za naše građane, kako za 24 opštine koje su na obalama Dunava, ali i za drugih 80 koje mogu da budu deo te Dunavske strategije.“

Kako brendirati Dunav?

Kada je reč o turizmu i poboljšanju turističke saradnje, osnovna dilema koja se javlja kod zemalja Dunavske strategije je „kako brendirati Dunav“. Više različitih zemalja, više različitih interesa, sve je to prepreka za neke dinamičnije zajedničke nastupe. Doris Pak, član Evropskog parlamenta, zato smatra da je Dunavska strategija važna, jer pokazuje da je Evropa zainteresovana za ovaj njen deo, u kome je bilo brojnih sukoba u bliskoj prošlosti. „Evropa ovde mora biti prisutna, smatra Doris Pak, koja napominje da se ta ideja mora promovisati i u evropskom i u nemačkom parlamentu“.

Erhard Busek, predsedavajući Instituta za Dunavski region i Centralnu Evropu, smatra da je Dunavska strategija prilika da nešto naučimo jedni od drugih: „Jedna od ključnih reči u kontekstu ove inicijative je da mi njome kompletiramo Evropu. Moramo takođe reći i skrenuti pažnju da je ovo jedan od najnerazvijenih delova Evrope. To rađa prostor za sukobe i napetosti, i zbog toga svakako nismo sretni. Upravo je tu i prostor za ovu vrstu inicijative, koja bi trebalo da učini nešto više na prevazilaženju raznih vrsta podela i prepreka“, ocenjuje Busek.

Rumunija i Bugarska – zajednički nastup

Usvajanjem evropske strategije za Dunav, Rumunija i Bugarska su postale koordinatori za ovaj deo Evrope. Rumunija i Bugarska su turizam postavili kao prioritetan sektor svojih ekonomija, naglasio je Ivo Marinov, zamenik ministra ekonomije, energetike i turizma u bugarskoj Vladi. Imamo bogato kulturno i istorijsko nasleđe, a što se tiče nekih komparativnih prednosti Bugarske za razvoj turizma one se pre svega odnose na povoljan geografski položaj, napomenuo je Marinov.

Kroz Bugarsku prolazi pet od deset transevropskih koridora, duž kojih su značajni turistički potencijali. Ojgen Kurteanu, državni sekretar u rumunskom Ministarstvu za regionalni razvoj i turizam, kaže da su već uočene neke prepreke za razvoj turizma, i one su se našle u akcionom planu koje su napravile dve države.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odg. urednik: Nemanja Rujević