Dva puta po četiri decenije
30. novembar 2017.
„Video sam stvari koje vi ljudi ne možete ni da zamislite.“ Možda je ovo najslavnija rečenica iz svih slavnih filmova režisera Ridlija Skota. Izgovara je veštački čovek – pred smrt. Harizmatični replikat Roj Bati to kaže lovcu robota koji je možda i sam veštački čovek – Rutger Hauer protiv Harisona Forda. Finale trećeg igranog filma Ridlija Skota „Blejd raner“ („Istrebljivač“) je i danas, 35 godina od premijere, u očima i ušima svakog ljubitelja filma.
Remek-dela tokom 40 godina karijere
„Istrebljivač“ je nesumnjivo jedno od remek-dela ovog režisera koji je zanat izučio na televiziji i snimajući reklame. Imao je 40 godina kada je prvi put seo na filmsku režisersku stolicu. U te su četiri decenije stali detinjstvo, mladost, prvo radno iskustvo i mnogo uspeha sa reklamama, a onda su usledile četiri decenije režije igranih filmova u Velikoj Britaniji i u Holivudu – to je ukupno 80.
Toliko godina ovog 30. novembra, puni ovaj Britanac. Teško je to poverovati, imajući u vidu koliko još uvek radi – trenutno snima čak tri filma.
Pročitajte još: Istrebljivač – do poslednjeg kadra
To što je on u dubokoj starosti još uvek u stanju da diriguje masama statista, tehničara, glumaca i filmskih zanatlija svih vrsta po sebi je već veliko postignuće. Njegovi najnoviji filmovi, „Osmi putnik: Kovenant“, „Marsovac“ i „Egzodus: Bogovi i kraljevi“ su sve samo ne mirna dela čoveka poodmaklog doba. Oni su ponudili sve što je ovog režisera učinilo poznatim: mnogo zvezda i izuzetnu najmoderniju tehnologiju. To su optički blistavi filmovi.
Jedan od najvećih u Holivudu
Skot je Britanac rođen u Južnom Šildsu, malom lučkom gradu u severoistočnoj Engleskoj. Po ukazu kraljice je 2003. postao vitez. Tada je već bio jedan od onih režisera u Holivudu koji svojim imenom na špici skoro da garantuju veliku zaradu u bioskopima, mada je morao da se nosi i sa nekoliko komercijalnih neuspeha.
„Istrebljivač“ je nesumnjivo jedan od njegovih kultnih filmova, „Osmi putnik“ takođe, ali u niz njegovih najuspešnijih filmova spadaju takođe i „Telma i Lujza“ i „Gladijator“. Skota neki optužuju da previše insistira na kulisama, superherojima i masama statista, da su njegovi filmovi suviše savršeni i da u njima nema ničeg ljudskog.
„Skotovi filmovi se smatraju hladnim i post-ljudskim, jer se često fokusiraju na likove koji jedva razumeju ljudske emocije“, napisao je jedan nemački kritičar povodom 80. rođendana Ridlija Skota. Izraz „post-ljudski“ potiče od najpoznatije američke filmske kritičarka Polin Kael, koja je jednom za njega rekla da je „vizuelni hipnotizer“.
Naravno da u tome ima nešto. Kada se završi nekih od Skotovih filma, gledalac se oseća kao da je dva sata bio pod hipnozom – bez mogućnosti da se seti o čemu se uopšte radilo. Ali to se odnosi samo na manje uspešna dela Britanca. U svojim najboljim filmovima Skot je vešto kombinovao svoju zanatsku veštinu sa narativnom gustinom i vizionarskom snagom.
Izrezao Kevina Spejsija
Da li da će to biti slučaj i sa filmom „Sav novac sveta“ u kojem se obrađuje kidnapovanje Džona Pola Getija Trećeg, ostaje da se vidi. Niko još nije video film koji bi trebalo da počne da se prikazuje neposredno pred Božić.
Oko filma se digla velika prašina jer je Holivud tražio da se izbace scene sa Kevinom Spejsijem – zbog optužbi za seksualno uznemiravanje. Scene su ponovo snimljene sa Kristoferom Plamerom. Pitanje je da li Ridli Skot time sebi i filmu učinio uslugu. Jer, gledalac će umesto Kristofera Plamera pred očima stalno imati Kevina Spejsija i još štošta, što nije bilo predviđeno. U svakom slučaju biće to 41. film Ridlija Skota.