E-dnevnici i u Hrvatskoj

U nekoliko srednjih škola u Hrvatskoj su od ove godine uvedeni elektronski dnevnici. Reč je o nacionalnom pilot-projektu, koji je, za sada, u primeni u tri škole, a u budućnosti bi trebalo da zaživi u celoj Hrvatskoj.

E-dnevnici zameniće školske dnevnik. U nekoliko škola, među kojima je i Medicinska škola „Ante Kuzmanić“ u Zadru, već su u primeni mini tablet-računari, u koje profesori unose ocene, izostanke i napomene. Savremeni način rada otvara mnoga pitanja. On ima svoje prednosti, ali i mane.

Revolucionarna novost zapravo je činjenica da roditelji putem interneta u svakom trenutku mogu da provere ocene i izostanke svog deteta.

Nakon e-dnevnika stižu e-udžbenici

Edin Kadić je profesor u Medicinskoj školi i koordinator je projekta E-dnevnici. Iako otpora ima uvek, profesor Kadić je zadovoljan uvođenjem projekta i hvali nastavno osoblje koje je brzo prihvatilo novinu. Projekat se pripremao godinu dana i u budućnosti će dobiti i nastavak. Nakon E-dnevnika učenike čekaju i E-udžbenici, pa će tableti u školi postati svakodnevica. Kadić kaže da tableti neće istisnuti knjige, ali svakodnevna literatura, koja je potrebna na nastavi biće dostupna i na ovaj način. U Medicinskoj školi „Ante Kuzmanić“ učenici će za koji dan svoje ocene moći da vide i putem mobilnih uređaja.

„Dugo vremena radim u školi i na početku mi se projekt činio 'strašan'“, kaže profesorka Renata Jakšić. Ona objašnjava da su prvobitne predrasude zapravo bile strah od nepoznatog i da je sada, nakon jednog polugodišta, zadovoljna novim načinom rada.

Profesorka kaže da je odrasla i da je oduvek radila uz klasični dnevnik pa je mislila da će e-dnevnik biti suviše komplikovan i da ona, kao starija profesorka, neće moći da se uklopi. Sada zaključuje da su oni koji su radili projekat računali na sve kategorije.

„Tablet“ je pametan i siguran

Iva Garković pripada generaciji mlađih profesora. Iako sama nije roditelj, smatra da je dobro da roditelji vide ocene i izostanke svoje dece. Ona smatra da je prednost i to što profesori više ne mogu da učenike prosuđuju po drugim ocenama. Konkretno, oni vide samo ocene u rubrici predmeta koje predaju. Tablet je „dosta pametan“, kaže profesorka Iva Garković i ističe da računar upozorava da je učenik već dva puta ispitan tog dana i da on više ne bi smeo da bude ocenjivan. Ali učenici kažu da im takva pamet nije od koristi, jer se profesori toga baš i ne drže.

Što se tiče bezbednosti, za sada je pametni tablet položio test. Nije se išlo na obične lozinke. Konkretno, profesor svaki put kada se prijavi, ponovo dobija korisnički broj, kako bi mogućnost zloupotrebe bila što manja.

Greška profesora - prava komplikacija

Neki profesori kažu da je na tablet-računaru jednostavno raditi i da je ušteda velika. Ima i onih koji kažu da im tableti oduzimaju dosta vremena. I sami učenici primećuju da im profesori na tablete gube više vremena, nego na stare papirnate dnevnike.

Pad sistema svakako je jedan od nedostataka, iako se ne događa često. Profesori su nezadovoljni jer bilo kakva greška izaziva velike komplikacije. Tako je u prvim danima primene e-dnevnika bilo nemoguće promeniti pogrešno upisanu ocenu. Sada to može da se uradi pet minuta nakon unošenja ocene, a nakon toga mora da se podnese poseban zahtev i to je čitava „procedura“. Ako profesor upiše čas u pogrešnu rubriku, on ne može da obriše tekst, već mora da uputi poseban zahtev Carnet-u.

„Nepravedni“ računar

Neki profesori kažu da rade preko računara, a ne koriste mini-tablet jer „njihov veliki prst pokrije nekoliko tastera“. Profesori su prihvatili ovu novinu iako neki nisu njome oduševljeni – ipak, treba savladati sve korake tog savremenog načina ocenjivanja i evidentiranja događaja na času. Neki od profesora otkrivaju da dolaze na posao i pola sata ranije kako bi izašli na kraj sa savremenom tehnologijom.

Učenicima se ne sviđa slučajni odabir učenika. Tablet simulira listanje dnevnika, ali događa se da više puta odabere istog učenika u danu, što se učenici smatraju nepravednim. Međutim, sistem se još dorađuje, pa se nedostaci uklanjaju.

Profesori kažu da ima roditelja koji i dalje, „po starinski“, dolaze po informacije, a mogućnost pristupa dnevnik putem interneta za sada ne koriste. Mlađi roditelji bolje prihvataju ovu novinu. Učenici su do sada mogli prema roditeljima da budu iskreni ili neiskreni, a sada baš i nemaju izbor, jer roditelji uz pomoć lozinke imaju uvid u informacije vezane za učenikove učinke na nastavi. Neki učenici kažu da su uvek sve govorili roditeljima, ali ipak, mnogo je i onih koji bi ocene prećutali ili rekli nakon nekoliko dana, onda kada im to najviše odgovara. Nekim učenicima novi način unošenja i kontrole nije problem, dok drugi smatraju da im je ukinuto ono malo privatnosti što su imali.

Iskrenost (nije samo) zbog e-dnevnika?

Petra Dukić i Marko Pedišić priznaju da do sada svojim roditeljima nisu govorili baš sve. Sada su vrlo iskreni, jer nemaju izbora. Roditelji između tableta i informacija biraju informacije, kaže Petra. Marcel Bukarica kaže da se njegovi roditelji ne služe internetom, ali im on, kada oni to zatraže, pokaže ocene, jer kod kuće ima računar. Marcel smatra da su tableti bolji od starih papirnatih dnevnika. Ali otkako su uvedeni e-dnevnici, neki roditelji manje dolaze u školu, pa postoji bojazan da će komunikacija razrednih starešina i roditelja biti manje intenzivna nego do sada. Ivica Grubač kaže da slučajan odabir ne funkcioniše jer je on juče, pošto je dnevnik po treći put izabrao baš njega da odgovara, dobio jedinicu, što je nepravedno jer, prema novim pravilima, nastavnici smeju da pitaju učenika samo dva puta. Kaže da se žalio, ali profesori nisu imali razumevanja.

Roditelji se privikavaju na novi način i mogućnost kontrole. Ipak, još uvek je malo onih koji to koriste u jednakoj meri pa pregledaju e-dnevnike i dolaze kao i do sada. Čini se kao da je većina njih, bar za početak, e-dnevnike shvatila kao alternativu informacijama kod razrednog starešine, pa ipak biraju „dan otvorenih vrata“, jer reč razrednog još uvek je važnija od pametnog tableta i upisanih ocena.

Autorka: Ivana Zrilić, Zadar
Odgovorni urednik: Ivan Đerković