"Egoshooter"

Tih nekoliko stvari, koje nam se ispičaju u medijima, su samo fragmenti. Smešno. Smatram da se tu zaista odvija dezinformisanje. Hvataju nas na raspoloženje, treba da se uzbuđujemo na nekakvu pop-muziku. Da se svađamo i bijemo u glavu. Ako zaista želimo da budemo zajedno, kako to ja zamišljam, moglo bi tu nešto da se dogodi. Ali, eto, ne događa se ništa.”

Za Filipa i njegovog prijatelja Jakoba se ne događa baš ništa. Filip, koga igra Maks Tim, ostavlja bar utisak nekoga ko povremeno izlazi na pozornicu kao reper. Dok Jakob, koga igra Tom Šiling, pokušava da prevaziđe svoj život svojom video-kamerom. Sve što vidi i doživljava, biva zabeležno. Doduše, bez ikakve koncepcije. Za Toma Šilinga je to uloga sa kojom se potpuno poistovetio:

"Nedostaje mi često porcija samosvesti, kojom bih se prihvatio neke uloge i posvetio nekom filmu. Često mislim: Možda može to neko bolje da odigra od mene? Ali u toj ulozi sam ipak pomislio da je zaista nešto za mene. Stoga sam zaista želeo tu ulogu, i mogao sam da je odigram”, kaže Tom Šiling.

I baš tako bez plana, kako snima film Jakob, tako bez plana vodi on svoj život. Zapravo, pušta on da ga život samo nosi. Nema obrazovanja, nije studirao, nema cilja, ništa mu nije važno. S’ vremena na vreme se približi on nekoj devojci. Ali nema uspeha:

”-Nećeš ništa da znaš o meni?

-Reci šta te zanima?

-Nemam pojma...", to je dilaog iz filma u kome razgovara on sa jednom devojkom.

Stan u Kelnu deli Jakob sa svojim bratom i njegovom prijateljicom. Sa nekoliko drugara organizuje on žurke koje se uvek završavaju opijanjem. Jedina konstanta u Jakobovom životu je Filip koji svojim songovima ispunjava isprazni život.

”Želim da vidim razlupke i da mislim: sranje, sve je propalo. Ej, nešto mora da se dogodi, videćete već. Ljudi dolaze i odlaze, odlaze i dolaze, a i mogu da kažem, došao sam i pronašao sam se i ja. Ali do toga ćemo morati da prođše još nekoliko rundi...”

”Egoshooter” deluje kao dokumentarac. To dolazi i od činjenice da u filmu glumi više naturščika, i da su režiser Oliver Švabe i Kristijan Beker snimlali najviše kamerom iz ruke. Svet mladih ljudi deluje tako autentičnije. Na drugoj strani deluje film i kao neka vrsta eseja.

”Znaš, šta je najčudnije? Kad se promeniš, a ne dobiješ ništa. Ili to primetiš tek posle. Promeniš se, a primetiš tek posle godinu dana da si se promenio. A ako o tome razmišliš, ne možeš odmah da kažeš u čemu si se promenio. Jednostavno ne znaš.”

”Egoshooter” je mračan film, ali je u bedljiv u svom fragmentarističkom narativnom postupku. Žurke i pljačke, vožnja biciklom i prošenje u pešačkoj zoni grada se smenjuju. Smenjuju se homoerotske scene sa scenama udvaranja ženama. Čas je tu prijateljica, čas je tu majka nekog prijatelja, ili bratovljeva prijateljica. ”Egoshooter” je zanimljivo delo koje pokazuje raznovrsne mogućnosti rada na filmu.

”Kada čitam neki filmski scenario, onda me zanima samo uloga koja je ekstremno strastvena, u kojoj se nešto hoće. Mene ne zanimaju jaki karakteri”, kaže Tom Šiling.