EK o Turskoj i Makedoniji

Komisija je još u julu ukazivala da prava Albanaca u ovoj zemlji moraju da budu bolje zaštićena. Nacrt teksta izveštaja sada potvrđuje da je tokom protekle godine propušteno dragoceno vreme za to.

U dokumentu se, pored ostalog, ukazje: čitav niz zakona, posebno o reformi pravosuđa, zaustavljen je zbog internih nesuglasica; široko rasprostranjena korupcija predstavlja ozbiljan problem; posle promene vlasti 2006. smenjeno je neproporcionalno mnogo državnih činovnika koji nisu bili po volji novoj vladi; pre početka pregovora o članstvu neophodno je pojačati borbu protiv organizovanog kriminala.

U izveštaju se napominje i da je neophodno rešiti sukob sa Grčkom oko imena države koja se u zvaničnim evropskim dokumentima naziva Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija a koju u Atini uglavnom zovu samo Skoplje. Pregovori koji traju već skoro 15 godina nastavljeni su ovih dana u Njujorku a konflikt bi mogao da ugrozi i članstvo Makedonaca u NATO.

Evropska komisija izveštajem o napretku oštro je kritikovala i Tursku. Neophodne reforme su tokom poslednjih godinu dana usporene a Ankara ne samo da nije, kako je Brisel zahtevao, ukinula tačku krivičnog zakona po kojoj je kažnjiva takozvana uvreda turske nacije nego je po toj odredbi prošle godine kažnejno više ljudi nego u prethodnom periodu. Evropska unija smatra i da je još uvek preterana uloga turske vojske u politici mada priznaje da je kriza ove godine rešena u korist politike.

Turska već dve godina zvanično prgovara sa Unijom o prijemu ali ti razgovori teku veoma sporo. Tačke zastoja jesu i preterano oštar odnos Ankare prema problemima podeljenog Kipra, zločina nad Jermenima u vreme Osmanskog carstva i separatističkim težnjama Kurda. Najnoviji dokument iz Brisela ne beleži nazadovanje ali ni napredak u ovim pitanjima. U njemu se ipak naglašava da je planirana evropska integracija Turske značajan korak u suočavanju sa globalnim problemima budućnosti.