Ekonomska saradnja

U postizanju ovih ciljeva EU pomaže otvaranjem svog tržišta za plasman proizvoda koji su poreklom sa ovih prostora, obezbeđivanjem finansijske i tehničke podrške i podsticanjem regionalne ekonomske saradnje.

Otvarajući svoje tržište, EU doprinosi povećanju konkurentnost njihovih privreda, smanjenju spoljnotrgovinskog i platnog deficita i kreiranju atraktivnog privrednog ambijenta za investiranje u region. Ukoliko se uzme u obzir i da je EU najveći spoljnotrgovinski partner ovih država značaj ovih mera postaje još veći.

Trgovinska razmena Evropska unija - Zapadni Balkan

Vanredne trgovinske povlastice

Septembra 2000. EU je uvela vanredne trgovinske povlastice za „države i teritorije” koje su uključene u Proces stabilizacije i pridruživanja. Postojeći sistem autonomnih trgovinskih povlastica je unapređen primenom vanrednih trgovinskih mera kojim se otklanjaju svi carinski plafoni na uvoz osetljivih industrijskih proizvoda i otvara tržište za plasman poljoprivrednih proizvoda uz izvesne izuzetke (riblji proizvodi, junetina i vino). Učesnice Procesa stabilizacije i pridruživanja će moći pod povlašćenim uslovima da plasiraju svoje proizvode na tržište EU do 31. decembra 2010.

Srbija kao korisnik vanrednih trgovinskih povlastica

Za razliku od Bosne i Hercegovine, Hrvatske i BJR Makedonije koje su korisnice ovog sistema postale 1997, Srbija/SRJ je na celoj svojoj teritoriji postala korisnica vanrednih trgovinskih povlastica novembra 2000. budući da ovaj tretman Kosovo i Metohija uživa od 1999. Na ovaj način, Srbiji je omogućen plasman najvećeg broja industrijskih i poljoprivrednih proizvoda bez carinskih, kvantitativnih ili drugih ograničenja. Sistem autonomnih trgovinski preferencijala će biti osnovni okvir koji reguliše trgovinske odnose Srbije i EU sve do stupanja na snagu Privremenog sporazuma odnosno Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Elementi sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju

Uživanje vanrednih trgovinskih preferencijala uslovljeno je intenziviranjem ekonomskih reformi i unapređenjem regionalne saradnje. Pored ovih, kao uslovi se navode i uzdržavanje od uvođenja novih carina, kvantitativnih i drugih ograničenja na uvoz iz Unije, te saradnja na smanjenju rizika od raznih oblika pronevera. Ukoliko se preduzmu aktivnosti koje nisu u skladu sa navedenim uslovima može doći do ograničenja ili suspenzije preferencijala.

Upravo iz tih razloga, Evropska komisija je najpre na tri meseca a zatim u dva navrata na po šest meseci (jul 2003. i januar 2004.) suspendovala preferencijalni tretman koji je Srbija uživala u pogledu izvoza šećera na tržište EU. Suspenzija je objašnjena nedostacima u sistemu izdavanja sertifikata o poreklu roba (šećera) i primeni pravila o kontroli porekla usled čega je došlo do zloupotreba i naglog povećanja izvoza šećera na tržište EU.

Efekti preferencijalnog tretmana

Efekti preferencijalnog tretmana u slučaju Srbije/SCG su više nego pozitivni. Za razliku od 2001. kada je u EU izvezeno robe u vrednosti od 12 66 miliona, taj iznos je 2002. povećan na 1528 miliona, 2003. na 1471 miliona, 2004. na 1744 miliona, 2005. na 21 09 miliona i 2006. na 2985 miliona evra. U prvom kvartalu 2007. izvoz u EU je iznosio 888 miliona. Iako su u izvesnim oblastima (prehrambena i tekstilna industrija) kvantitativna ograničenja ostala, EU je zadržala status najvažnijeg spoljnotrgovinskog partnera, budući da se više od 53% ukupnog izvoza realizuje na njenom tržištu.

Trgovinska razmena EU - Srbija / SCG u u milionima evra