"Ekseri" u Beogradu

Ekstazi je pronađen još pre devet decenija a tablete ovog narkotika pojavile su se krajem osamdesetih u Belgiji i Holandiji. Na srpsko tržište ova droga stiže upravo odatle, ukazuju podaci policije. Onaj ko uzme ekstazi praktično ne oseća umor, preterano se znoji, može da ima i halucinacije, a organizam traži samo vodu ili ga narkomani kombinuju sa energetskim pićima.

Naš sagovornik pod nadimkom Dre ima samo 20 godina. Uveliko je heroinski zavisnik i na lečenju je. Pre najopasnije droge uzimao je ekstazi u svim oblicima: «Ima ekstazija koji se zove srce. Jer ima srce. Svaki ekstazi ima svoje obeležje i po njemu se zove. Znači, ako je to srce, ako ga daš nekome, biće emotivan. Ima raznih ekstazija: micubiši, beli, plavih, jabuke, voćkice. Ima ih sugurno 300 vrsta.»

Cena jedne tablete ove droge – napravljene od raznih štetnih hemikalija – iznosi samo 250 dinara odnosno oko trievra. Mladić sa kojim razgovaramo, sa mnogo iskustva u svetu narkomanije, kaže da su pored velikih skupova leglo ekstazija i njegovih dilera mnogi beogradski klubovi: «Mesec dana imate te voćkice. Na primer, prodaju se jabuke. Pa se mesec dana prodaju srca, pa mesec dana micubiši. I tako, kao da jedan dobavljač donosi za jednu teritoriju.»

U Srbiji postoji evidencija o korisnicima heroina mada se pretpostavlja da ih ima deset puta više od broja koji stoji u spisima. Koliko mladih – a mahom to jesu tinejdžeri – uzima ekstazi ne znaju ni policija ni zdravstveni centri. Doktor Aleksandar Vujošević iz Zavoda za bolesti zavisnosti u Beogradu – bolnice poznatije kao Drajzerova – kaže da je marihuana prestala da bude droga sa kojom se prvo susreću mladi.

Sada je to ekstazi a od njega, upozorava Vujošević, može i da se umre: «Vrlo često prilikom predoziranja može doći do poremećaja ritma srca, do pucanja krvnih sudova. Ddugotrajna konzumacija svega toga dovodi do oštećenja bubrega, jetre i svega.»

U svakoj beogradskoj diskoteci koja je specijalizovana za elektronsku muziku gotovo svake večeri možete videti mladiće i devojke koji stoje sami u jednom delu kluba. Besomučno igraju satima, sa naočarima za usnce iako je mrak, i drže flašicu vode. To su najčešće konzumenti ekstazija. Ujutro se u grupama, pošto od droge ne mogu da spavaju, upute stan nekoga od njih gde ostaju do podneva. Kada ekstazi prestane da deluje, kažu i lekari i oni koji su ga uzimali, organizam čitav dan nije u stanju da obavlja osnovne funkcije.

Načelnik Četvrtog odeljenja beogradske policije za suzbijanje narkomanije, Dragan Rakić, kaže da policija često u klubove šalje prerušene inspektore ali da ni taj vid delovaja ni racije odnosno upad policije u klub nisu efikasni u borbi protiv narkomanije. To nije rešenje problema, ističe Rakić: «Čak ako uhapsite i dilera, ne možete dokazati da je on prodavao drogu već samo da je poseduje. Zato mi ne pribegavamo takvim akcijama jer nemaju mnogo smisla. Jedino ako negde prave veliki problem onda odradimo takvu akciju. Ali, to je kratkog daha. Time ne dobijate mnogo.»

U policiji kažu da je prioritet lov na velike dilere i proizvođače. Podaci govore da je policija do sada otkrila dve laboratorije za pravljenje droge slične ekstaziju ali ne i za proizvodnju samog ekstazija. Jedna je otkrivena 2002. a druga dve godine kasnije. Rešenje problema traži se u otkrivanju puteva droge, lovu na velike dilere, edukaciji dece o štetnosti ekstazija. A za to vreme u mnogim beogradskim klubova «ekseri» – kako ih mladi zovu – mogu da se nabave gotovo bez problema. Iako od njih može i da se umre.