Ekstremna desnica i „sirovo ulično nasilje“

Da li se sve više širi neonacizam? U Kelnu su protesti od prošlog vikenda izazvali zgražanje javnosti. Taj događaj zahteva veću pažnju i prepoznavanje problema, smatra profesor iz Diseldorfa i stručnjak za ekstremno desničarsku politiku, Fabian Virhov u razgovoru za Dojče vele.

DW: Gotovo 5.000 neonacista i huligana su isprva najavljene mirne proteste pretvorili u nerede i sukob sa policijom. Javnost je zgrožena. Da li se neonacizam širi?

Fabian Vircov: Ako se pogledaju Fesjbuk stranice i blogovi desničarskih grupacija, onda se taj događaj slavi kao veliki uspeh jer se ponovno "osvojila vlast" na ulici. Poslednjih godina su desničarske povorke bile često blokirane ili su popraćene izuzetno velikim brojem policajaca. U ovom slučaju bilo je drugačije: nekoliko hiljada demonstranata moglo je prilično nesmetano da protestuje u Kelnu. Bilo je slučajeva zlostavljanja prolaznika, napada na novinare... U njihovim očima, to je veliki uspeh.

Podršku nisu dobili samo od neonacista. 'Konačno je neko ustao protiv salafista' - na takav ili sličan način reagovali su mnogi korisnici društvenih mreža. Da li su ekstremni desničari pronašli temu gde im 'obični' građani daju podršku?

Virhov: O salafistima se u poslednje vreme mnogo govori. Čuju se mnogi kritički glasovi, posebno o mladim neo-salafistima sklonim nasilju. Ali ekstremna desnica već odavno govori o tome. Desničarski nastrojen "Pro..." pokret ("lokalpatriotske" stranke poput Pro-Keln, Pro-NRW, Pro-Deutschland - op. pr.) je već organizovao proteste na tu temu, mada su isti bili slabo posećeni. Ovim zbivanjima u Kelnu, koji je pobudio pažnju u čitavoj Nemačkoj će i ekstremnoj desnici biti prilika da se još jednom prihvati ove teme. Utoliko su najavljeni novi skupovi i protesti. U tome će sigurno imati i određenu podršku javnosti. Ali se može reći da će tamo gde se može očekivati nasilje u razmerima onoga što se dogodilo u Kelnu, da će to biti ograničeno na određenu grupu ljudi.

Može li se reći da su i drugi simpatizeri skloni nasilju i neredima spremni da se priključe ekstremnoj desnici?

Virhov: To je jasno. Oni koji nisu bili tamo, sledeći put žele i sami da učestvuju. Nadaju se drugom Kelnu. Žele to da ponove, barem u onom obimu kao prvi put i isto tako nekontrolisano i bez ograničenja koje bi im zadala policija. Poslednjih deset do petnaest godina neonacisti su pazili da ne pređu određen stepen eskalacije kako naredni protesti ne bi bili zabranjeni. Kod ovakve mešavine neonacista i huligana takvo taktiziranje više nije tako važno. Tu se zaista samo radi o tome da dođe do sukoba sa policijom ili drugima koji su tamo prisutni.

Kako procenjujete potencijal nasilja ovakvih grupacija? Jesu li to pivopije koji nakon posla žele malo tučnjave ili postoji opasnost od desničarskog terorizma?

Virhov: To sigurno nije grupa ljudi koja sistematski planira šta će učiniti kao što je to činila teroristička organizacija NSU. To je pre, rekao bih slobodno, sirovo ulično nasilje. Ali tu se i dalje može očekivati visok nivo nasilja. Keln je među neonacistima shvaćen kao "početak" i zato se sad vode rasprave, kako to nastaviti.

U tim raspravama, da li se stvaraju nove mreže neonacista?

Virhov: Sa tim bi trebalo pričekati. Ta desničarska scena, koja je mobilizovana u Kelnu i koja je učestvovala u neredima, vrlo je raznolika. U njoj su grupacije koje su u prošlosti prvenstveno delovale kao fudbalski navijači skloni rasizmu. Onda su tu bile i neonacističke grupe koje deluju van (legalne) stranke NPD sa ivice desnog političkog spektra. A onda su tu bili i članovi stranke. Ako se svi oni učvrste u svom savezu, onda zaista imamo novu mrežu ekstremnih desničara.

Da li će im se priključiti i nešto umereniji desničari koji nisu spremni na nasilje?

Virhov: (Već pomenuta) grupa pokreta "Pro..." želi da se etablira i da privuče veće građanske krugove. Ne želim da opravdavam njihove političke ciljeve, ali oni se neće složiti sa huliganima zajednički da krenu u akciju. Oni će reći; cilj je opravdan, ali su sredstva pogrešna.

Kako bi država, prema vašem mišljenju, trebalo da reaguje na najavu novih protesta huligana i neonacista?

Virhov: Prva pouka iz Kelna trebalo bi da bude da ovaj fenomen moramo ozbiljno shvatiti. I to ozbiljnije nego što se to činilo do sad. Svako ko je ovaj protest video svojim očima mogao je da primeti da policija nije bila spremna. I među žrtvama je bilo mnogo policajki i policajaca. Nužna je mudra priprema. I u pojedinim slučajevima treba razmisliti, da li okupljanja koja sistematski uzrokuju nasilje, još uvek spadaju u ono što se naziva pravom na proteste i javno okupljanje.